Зоран Чворовић: Шта нам говори случај хапшења Дурова?
Хапшење тридесетдеветогодишњег оснивача и извршног директора компаније Телеграм, Павела Дурова, у суботу 24. августа на париском аеродрому Ле Бурже, већ данима је светски догађај број један, који не престаје да заокупља пажњу јавности широм света и да пуни странице водећих медија.
Како и не би, када је француска погранична полиција ухапсила ИТ милијардера чију имовину Форбс процењује на 15,5 милијарди долара, који у Дубаију изнајмњује једну од најскупљих вила, за чијих 1.400 квадратних метара плаћа годишње око један милион долара (ОВДЕ), и који је поред руског држављанства, те држављанства Уједињених Арапских Емирата и карибске острвске државе Сент Китса и Невиса, 2021. године добио и „почасно држављанство“ Француске, као личност која помаже „ширењу утицаја Француске“ (ОВДЕ).
С тим у вези, ваља се присетити како је од краја 90-их година прошлог века у западној популарној култури форсиран стереотип према коме су људи попут Дурова моћнији од сваке државе и стога недодирљиви за државни апарат принуде. Такав стереотип одговарао је западним глобалистима у њиховој борби против суверене националне државе. Својим тезама о превазиђености државне суверености у технолошки и економски глобализованом свету 21. века, компрадорска друштвена „наука“ само је додатно потхрањивала уверење које се у свести људи западне хемисфере скоро три деценије укорењивало под утицајем популарне културе.
Повратак суверености
А онда се 24. фебруар 2022. године показало да суверена држава са сопственим националним интересима није, по жељи Фридриха Енгелса и западних глобалиста, неповратно отишла у музеј старина, пошто је захваљујући руској војној интервенцији у Украјини поново стекла оно право из којег је и рођена – us belli gerendi (право на вођење рата), а чију су конзумацију западни глобалисти кроз праксу Хашког трибунала и на српском случају 90-тих година прогласили за злочин.
Након тога је дошло и хапшење ИТ милијардера руског порекла и либертаријанских уверења (ОВДЕ), који је од три установе које је поменути класик марксизма смерао да заувек смести у музеј старина – државу, породицу и приватну својину, веровао да су две историјски већ увелико превазиђене – држава и породица. Одатле Дуровљева „полигамија“ држављанстава и његово нерегистровано очинство над више од сто деце, које су добили парови у дванаест земаља из његовог „донорског материјала високог квалитета“ (ОВДЕ).
Хапшење на париском аеродрому „почасног грађанина“ Пете Републике, који се раније лично сретао са Емануелом Макроном (ОВДЕ), док у друштву заносне плавуше, Јулије Вавилове, излази из свог приватног авиона (ОВДЕ), а потом и званично покретање судске истраге за шест кривичних дела повезаних са радом платформе Телеграм (ОВДЕ), врло убедљиво су показали, не само да је држава прерано кандидована за музеј старина, него и да право својине – једини антиквитет са Енгелсовог списка који „руски Илон Маск“ није био спреман да преда у музеј, вреди само уколико ужива заштиту државе.
Дуров се након напуштања Русије, 2014. године, одлучио да, сходно својим либертаријанским уверењима, буде „грађанин света“ и да као такав живи у Дубаију, једном од мегалополиса који су ex nihilo подигнути за апатридску елиту постмодерне (ОВДЕ).
Међутим, четвородневни боравак у притвору морао је показати овом ИТ милијардеру колико је у односу на још увек виталне националне јурисдикције рањив положај „грађанина света“. Положај „грађанина света“ подразумева апсолутну политичку неутралност, али, Дугиновом речју, „у време тоталног рата никоме неће поћи за руком да буде неутралан“ (ОВДЕ). Тотални рат између Колективног запада и Русије ставио је тачку на пројекат „светске владе“ западних глобалиста, а самим тим је пресудио и идеји „грађанина света“.
И управо ту долазимо до још једне важне последице коју ће произвести случај Дуров, а око које су, занимљиво је, сагласни како руски „валдајци“, тако и конзервативци блиски Изборском клубу. Наиме, и „валдајац“ Фјодор Лукјанов (ОВДЕ) и неименовани аутор чланка са Дугиновог и Малофејевљевог пројекта „Катехон“ (ОВДЕ), сагласни су да је покретање истраге против Дурова за службена кривична дела најавило очигледан тренд фрагментације глобалног интернет-пространства и његовог све снажнијег потчињавања националним јурисдикцијама.
Крах глобализације?
Ако су се мотори западне глобализације налазили пре свега у сфери финансија, трговине, технологија и интернета, тада ће покретање истраге против Дурова по глобализацију произвести исти ефекат који су већ произвеле западне санкције против руских компанија и банака. Замишљена да у условима 21. века буде тек покривалица за старе колонијалне амбиције Запада, глобализација је из угла њених креатора неочекивано произвела на источној хемисфери конкуренте који угрожавају старе монополске позиције Запада.
Управо је Дуровљев Телеграм показао како западне компаније почињу да губе трку на тржишту које је замишљено да буде под њиховом искључивом контролом. Следствено томе, санкције Колективног запада против руских компанија и банака, пре тога и против кинеских, а сада и покретање истраге против Дурова, јасан су знак да је Франкенштај одлучио да пресуди својој креацији – глобализацији.
Истрагом коју је француско правосуђе званично покренуло у среду 28. августа, Дурову се на терет ставља пре свега одбијање да надлежном француском органу достави безбедоносно важне информације са платформе Телеграм. Због таквог одбијања Дуров се од стране француског тужилаштва третира као саучесник у извршење бројних кривичних дела која су почињена уз помоћ месинџера платформе Телеграм, а од стране појединих њених корисника.
Следствено томе, француско тужилаштво за сајбер криминал ставља Дурову на терет и незакониту трговину наркотицима, учешће у ширењу порнографије са учешћем малолетних лица, достављање криптографских средстава, превару у саставу организоване криминалне групе и помагање учесницима организоване криминалне групе да избегну кривичну одговорност (ОВДЕ).
Сва кривична дела која се стављају на терет Дурову могу се свести на једно – крив је зато што су поједини корисници злопотребњавали платформу за комуникацију компаније чији је он оснивач и извршни директор. Прецизније, Дурова француско тужилаштво криви за то што се Телеграм није придржавао стандарда модерирања садржаја који су предвиђени Актом (Уредба) о дигиталним услугама (DSA) Европске уније од 2022. године, са изменама од фебруара 2024. године (ОВДЕ).
Да ЕУ стандарди модерирања, који подразумевају уклањање свих садржаја који се могу означити безобалним појмом „незаконити садржаји“, као и достављање надлежним органима садржаја безбедоносно релевантних месинџер преписки, нису ништа друго него еуфемизам за жестоку цензуру, показује садржај тачке 91. поменуте Уредбе ЕУ.
Овом тачком предвиђено је наметање власницима онлајн платформи посебних мера модерирања (=цензуре) у „кризним временима“, односно ванредним околностима које могу изазвати озбиљне претње по безбедност или јавно здравље Европске уније или значајног њеног дела. У Уредби се посебно напомиње да кризна времена могу бити и последице „оружаних сукоба“ или „терористичких аката“, па у таквим оклностима Европски одбор за дигиталне услуге може од власника интернет платформи захтевати предузимање читавог низа рестриктивних и пропагандних мера (ОВДЕ).
До фебруара ове године навдена Уредба ЕУ примењивала се само на велике интернет платформе које у државама чланицама ЕУ имају више од 45 милиона корисника. Сходно томе, Дуров је тврдио да Телеграм на територији ЕУ има 41 милион корисника, док француско тужилаштво сумња да је оснивач Телеграма намерно умањио тај број. Међутим, након измена Акта о дигиталним услугама (DSA) од фебруара ове године, све интернет платформе, независно од броја корисника, имају обавезу да примене стандарде модерирања предвиђене овом уредбом (ОВДЕ).
Пооштравање контроле
Када се оптужбе француског тужилаштва против Дурова анализирају из угла навeдене Уредбе Европске уније о дигиталним услугама, која је тако правнотехнички писана да би (предугачка и препуна непрецизних, безобалних појмова, под које се може подвести било која радња; по томе подсећа на англосаксонске образце уговора које иностране банке нуде српским клијетима), с једне стране, отворила простор за што ширу интервенцију државе у интернет садржаје, а да, с друге стране, изазове правну несигурност и аутоцензуру код власника интернет платформи, тада делује итекако стварним коментар Илона Маска на хапшење Дурова: „Моје мишљење: У Европи ћете 2030. године бити погубљени због лајковања шале“ (ОВДЕ).
Иако је амерички милијардер хапшење Дурова у Француској оценио као похвалу снази првог амандмана америчког Устава, који гарантује слободу говора, не само да је тешко поверовати да се ослабљени Макрон у предвечереје састављања коалиционе владе одлучио за овакав потез без претходних консултација са Вашингтоном (ОВДЕ, ОВДЕ), већ се са основаношћу може већ сада закључити да Европска унија неће бити једино место цензуре интернета у будућности, као што тврди Маск.
Пре се може говорити о тренду који ће, мање-више, бити својствен свим државама света, а који ће, речју Фјодора Лукјанова, донети „пооштравање контроле свега што се тиче података“ и с тим у вези „повећати степен репресије у информационој сфери“ (ОВДЕ). У условима, Дугиновом речју, „тоталног рата“, био би из угла државних интереса прави луксуз оставити неконтролисаним интернет пространство, ма шта о томе мислили аутори заглављени у либерализму 19. века.
Коментаришући хапшење Дурова, руски олигарх конзервативно-православне провенијенције, Константин Малофејев, најпре подсећа на Дуровљеву незаинтересованост да 2012. године учествује у формирању националног ИТ-гиганта (ВКонтакт+Јандекс+Ростелеком, са контролним пакетом акција у поседу државног Ростелекома), а потом закључује како Дуров сада има само две могућности: или да одбије сарадњу са ЦИА и остане у вишегодишњем затвору или да пристане на такву сарадњу и убрзо буде ослобођен оптужби.
Јер, у 21. веку власник великог интернет-ресурса по Малофејеву има само могућност да сарађује са обавештајним службама своје државе или да ради за иностране службе (ОВДЕ). Из угла реафирмације државне суверености овакав закључак се, и поред његове неприхватљивости из угла либералне слободе говора, чини историјски неминовним.
Јасно да се Дуров нашао на удару француског тужилаштва због чињенице да је један неспорно ванредно интелигентни и образовани Рус, који тежи да постане „грађанин света“, упутио најозбиљнији изазов западним интернет платформама када је Телеграм, у условима „тоталног рата“, дошао до бројке од скоро милијарде корисника (уочи почетка рата у Украјини, 2021. године, Телеграм је имао тек 300.000 корисника, ОВДЕ).
Западу је у таквим условима важно да задржи монопол над интерпретацијом догађаја, јер према постмодернистичком схватању нема истине, већ само постоји интерпретација догађаја. Колективни запад је управо такав информативни монопол имао претходне две-три деценије, а њега озбиљно угорожава нецензурисани Телеграм.
С обзиром на мотив иницијатора Дуровљевог прогона, истрага покренута у Француској, која може да се отегне годинама и која не мора да се оконча подизањем оптужнице и суђењем, уз забрану Дурова да напусти Француску, очигледно има за циљ да натера оснивача Телеграма на сарадњу са француским властима. Сарадња подразумева не само накнадно увођење модерирања-цензуре, него и омогућавање увида у досадашњу комуникацију појединих корисника ове платформе.
Да ли је Телеграм сигуран?
Имајући у виду да је руска страна на фронту користила месинџер комуникацију Телеграма, евентуална сарадња Дурова са властима једне важне чланице НАТО пакта могла би да угрози безбедност Русије. Ипак, директор Спољне обавештајне склужбе Русије, Сергеј Наришкин, из разлога који нису познати јавности, изражава уверење да Дуров неће пристати да преда Западу безбедоносно осетљиве информације (ОВДЕ).
У оваквој оцени Наришкин није усамљен, јер је и министар Лавров уверен да је Телеграм платформа и даље врло безбедна за комуникацију, те да је хапшење Дурова само додатно потврдило раније уверење да се ради о врло поузданој друштвеној мрежи из угла приватности њених корисника (ОВДЕ). С друге стране, портпарол Кремља, Дмитриј Песков, напоменуо је како се ниједан месинџер не може сматрати потпуно поузданим, те да руски државни службеници у службеној преписци не би смели да користе месинџер комуникацију, као што то не чине ни запослени у администрацији председника Русије (ОВДЕ).
Имајући у виду да је Телеграм постао својеврсни бренд Русије, у коме је могуће заштити и промовисати светоназор супротан званичном светоназору Колективног запада, те да ће евентуално суђење Павелу Дурову у Француској изазвати огромну пажњу, познати политички аналитичар и економиста Јелена Панина указује на потребу да руска држава што пре отпочне разговор са руководством компаније Телеграм, како би се пронашло решење које одговара и Русији и руководству ове моћне ИТ компаније.
Панина додаје, како би руска држава требало да се заузме за ослобађење Дурова, „иако он није морални еталон“, јер би на тај начин могла да дође до важног циља – суверенизације интернета. По њеном мишљењу ослобађање Дурова не може се издејствовати писањем петиција УН-у, већ у договору са француским и америчким обавештајним службама у виду размене Павела Дурова за неке од француских и америчких обавештајаца и плаћеника високог ранга који се налазе у рукама руских служби. Један од таквих је и Лоран Винатје, професор универзитета, специјалиста НАТО пакта и близак сарадник пуковника MI-6 Криса Донелија. Занимљиво је да је париски Фигаро на дан хапшења Дурова објавио текст о Винатјеу, коме би трећег септембра требало да почне суђење у Москви, а прети му казна петогодишњег затвора (ОВДЕ).
Зоран Чворовић је професор Правног факултета у Крагујевцу. Ексклузивно за Нови Стандард.
Извор: Нови Стандард
Насловна фотографија: Yulia Morozova/Reuters
