ЗЛЕ ПТИЦЕ

Ноћ. Лежиш у малој земуници усред спаљеног и гранатама осакаћеног дрвећа. У близини хрчу исти такви јадници као што си ти – умотани у вреће за спавање, сањају о дому, прави момци. Напољу дува ледени ветар, а теби је топло и пријатно, и једино о чему сад сањаш је шоља јаког, слатког чаја…

Али воде скоро да и нема (достављају је једном у три дана, по један и по литар за две особе дневно), и не преостаје ти ништа друго него да је пијеш често и у малим гутљајима. Сањариш о дану изласка из ове ноћне море. У полусну слушаш кратке разговоре на радију, уверавајући се да је до сада све у реду… И знаш да су у близини ОНЕ.

Најомраженије, најнечасније и најстрашније за обичног борца. Криче на различите начине, лете преко поља и разорених засада, леде срца војника, који су више пута гледали у лице смрти… Посматраш дечака који није стигао да зарони у заклон иза своје групе. Или тврдог ратника који је одлучио да пређе преко поља. Ударити једнооким Киклопом и окончати живот. Или тешко ранити па онда дотући.
Зле, Зле Птице. Проста памет војника давно им је дала имена: Баба Јага/Ступа, Хистеричка/Камиказе, Крило, Очи… Све оне дејствују на различите начине, различитих су величина и из различитих породица, али ове Зле Птице имају један циљ – твој живот. Највредније што човек може да има – живот.

На крају крајева, само живи могу исправити раније почињена лоша дела. Само живи могу да одгајају добру и паметну децу. Само живи могу чинити добра дела. То је парадокс, али то разумеју само они који су се приближавали „ивици“ и били спремни да се разбију, а не они који седе у канцеларијама, руководе и шаљу напред. Требало би да буде обрнуто, али… Тако је како је.
Ноћ. Одозго дува хладан ветар, а теби је топло. Кондензат са плафонског застора више не капље на твоје лице и почиње да те обузима сан. Између тебе и потпуне среће само је шоља јаког слатког чаја, којег нема. А одозго, уз различите крике, круже Зле Птице. Оне траже тебе и твоју браћу да би вам узеле оно највредније што имате. Али не данас. Данас дефинитивно не.

02-03.12.24. Посадка в окрестностях Работино, гв. рядовой «Фартовый».
(Вестник 1430 Полка; превео Ж. Никчевић)