Велико црвено платно са црним орловима покрива више од половине свих зидова, а људи унутар просторије изгледају као умотани у те крпе. Сви су у оделима, само један човек штрчи, одевен у плави џемпер и жућкасте панталоне.
Сва “одела” гледају у њега, он је у центру пажње, све му је подређено, па са дрвене лаковане говорнице, вероватно заостале из југословенских времена, месијански поручује: “Бог благословио Косово!”
У таквој атмосфери Вилијам Вокер, у Дечанима поводом седамнаесте годишњице “случаја Рачак”, прима награду “Народни херој Шкељзен Харадинај” и “Награду захвалности града”, па потврђује да је његово “дело” само један пример “српског варварства”. Разочаран је, како каже, “што Косово није више напредовало у смислу развоја”, иако сви, у сали и на Косову, знају да је овај моћни човек трасирао, обликовао њихову економску, друштвену, па и етничку реалност. И не само то, осећају они и прескупу цену коју им гарнитура из доба бомбардовања наплаћује за те услуге, као што знају да учествују у заједничкој лажи, верујући да ће она довесети до етничког раја и коначног решења. Креатор крваве лажи из Рачка је Србе довео на ивицу истребљења, али Албанцима, ипак, још нешто недостаје, јер се косовско друштво понаша као копија у потрази за оригиналом који никада није постојао. Та копија свој оригинал данас види и у Вилијему Вокеру који је један од садржаја крхке љуштуре заостале у развоју.
Појава овог јастреба, отвореног противника Специјалног суда за злочине Ослободилачке војске Косова, мобилисаће додатно албански национални отпор и повећати притисак на међународну заједницу да она, судећи већином “ситним зверкама”, скине мрљу са успешног и њему исплативог пројекта. Вилијам Вокер је савршени преносилац поруке, он има методе, адресе и уши са којима ће поделити како се може управљати разорним хаосом на Косову и Метохији. До детаља зна шта је још потребно за довршење пројекта “Косово”, као и које гориво продужава друштвену агонију, а како се она развијала и расла – увећавао се и његов интерес. Захваљујући тој чињеници, он није дошао на место злочина, јер са њега није ни одлазио. С друге стране, страх од његове овакве појаве, први је весник несреће за оне који чекају нормалaн живот и елементарне слободе.
Тагови: Живојин Ракочевић