ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ: Уцењивање пријатеља

Недељно васкршње јутро у Дреници, између села Коморана и Лапушника. На брду се бели, пре неколико месеци, подигнута католичка црква. Иако у овом крају готово и нема Албанаца католика, на путу до цркве полицајци стоје у групицама, јер је наговештена могућност терористичког напада на православне и верске католичке објекте.

Један од ретких знакова да Америка примећује да косовско друштво показује знакове слабости било је упозорење, издато још пре неколико година, америчким грађанима да се причувају за Васкрс. „Будите опрезни, избегавајте јавна места, верске службе, тржне центре.”

У то време одлазак исламских екстремиста са Косова на сиријска и ирачка ратишта био је у зениту. Одлазили су и одлазе из друштва у комe је поверење у Америку безусловно.

Ислам и национализам су две основне покретачке силе Албанаца, што је америчка политика безрезервно подржавала верујући да ће национализам на известан начин неутралисати ислам. Због таквог става страдала је демократија, идеја суживота, а потом и сви који не припадају албанском корпусу. То су били предуслови да ствари неповратно крену ка злу.

Оног часа када је амерички утицај стидљиво поручио Албанцима и Хашиму Тачију да могу изгубити подршку, овај потоњи је с ланца одвезао демона екстремног ислама. Тек тада је већина неупућеног света видела да је ислам једнака сила као и национализам, и да обе силе у највећој мери контролише један човек: Хашим Тачи. Сада се ислам користи у виду уцене управо према Американцима. Ислам је део идентитета, делом је финансиран из арапског света, а приштинске власти су га радикализовале по старом југословенском моделу. Тада су Албанци на власти, судије и тужиоци, у југословенске затворе слали албанске националисте. У њима су „одшколовани” они који данас држе овдашњи систем. По истом моделу сада Косово хапси под оптужбом за тероризам, за регрутовање исламиста или подршку овој групацији. У једној од акција приведено је чак тридесет косовских имама. Они су добили своју школу, а Приштина моћно средство за уцену Запада. Пред Косовом је специјални суд за злочине ОВК и време да ислам заврши део свог посла. Већ су то радили у Њу Џерзију, Франкфурту и на источним ратиштима.

Васкрс је прошао без већих инцидената, бацане су петарде испред повратничког колективног смештаја у селу Љубожда, престрашивани већ преплашени гетоизирани Срби. Полиције, баш ту, није било.

Срби су искусили „албанску патњу” и „америчку бригу за људска права”, па сада у својим гето заједницама помно прате одакле ветар дува, јер лако може прерасти у олују.

На крају, велика католичка црква у Дреници настала је поред Коморана чије је српске становнике однела стихија, па су, крајем осамдесетих година прошлог века, чак и своје гробље однели. У суседном Лапушнику био је логор за Србе, Роме, неподобне Албанце. Њиме су управљали они који сада држе власт, праве белу цркву на брду и чувају је од терориста.

Тагови: Живојин Ракочевић