ЖИВОЈИН РАКОЧЕВИЋ: Понижена слобода

Природа „слободе” ОВК је формирала нови тоталитаризам на Косову. Он је заменио идеологију комунизма по дубини, па свако ко доводи у било какву сумњу „хероје мученике и легендарне команданте” бива сурово кажњен

Грачанички гето је пун полиције и новинара. Инспектори, специјалци, цивили испод чијих капута дршке пиштоља праве избочине за појасом, камере и микрофони на јединој прљавој улици. У широки гето-кадар улазе бодљикава жица на зиду манастира Грачаница, боје јесени које личе на куполе овог храма. Тешки камион пролази, тресе УНЕСКО споменик и случајног пролазника који даје изјаву. „Шта кажете, слобода, име… Ма немам појма, где је то…”. И последња мала редакција из Приштине послала је јуче свог извештача да види и истражи шта се то догодило у Грачаници.

Све је почело као једна од бројних пропагандних акција Тачијеве и Веселијеве Демократске партије Косова. Њени шефови, тачније бивши команданти ОВК, нашли су се у Хагу где, пред судом направљеним по косовским законима, одговарају за злочине почињене у рату и миру 1998–2000. године. У центру ове пропаганде основно средство је билборд. Огромне црвено-црне површине које не можете заобићи служе да подсете на борбу ОВК. „Слобода има име”, последња је од порука, а постављена је и у Грачаници, већински српској општини у оквиру косовске администрације. „Апеловали смо на међународну заједницу да употреби свој ауторитет да се овакве ствари не дешавају”, одмах је поручио градоначелник Срђан Поповић и истакао да је циљ оваквих акција провокација, а не помирење завађених и сукобљених страна.

А онда је неко, како јављају из Косовске полиције, у ноћи између понедељка и уторка запалио билборд на ком је изгорела реч „име”, а остале оне две „слобода има”. Плакат је постављен негде између села Кишнице и Грачанице поред магистралног пута Приштина–Гњилане. Та Кишница је симбол пропасти Косова: из пропалих рудника истичу отровне воде боје бакра, Срби су већином етнички почишћени и протерани из рударских зградица које изгледају јадно и распаднуто као и објекти рудника, са брда јаловине ветар подиже прашину и засипа Грачаницу. На пустом међупростору билборд и на њему порука. Овде су 1999. војници Кфора подигли право мало утврђење, вреће песка, колутови жице, бодљикаве препреке, мали шведски тенкови гусеничари, митраљези, осматрачница… Овде су неки официри, схвативши шта се дешава, скидали албанске заставе и симболе, које су провокатори носили. Војске су се повукле, а симболи су ушли у Грачаницу са готово свакодневним провокацијама, од застава до отворених претњи и напада.

Пре недељу дана овдашњу сликарку пратио је аутомобил стотинама метара уз отворено узнемиравање, пред локалном полицијом у центру Грачанице из отвореног аутомобила пуштају се корачнице ОВК и песма „Устани Адеме”, посвећена Адему Јашарију, вођи, идолу и идејном узору нових генерација Албанаца на Косову. На речи „урадите нешто” полиција одговара „није то ништа, пусти то!” Са симболима, несигурношћу, пљачкама и нападима у српску средину ушао је албански новац, па су преко двадесет локала купили Албанци. У суседној Приштини нема ниједне српске радње већ двадесет година, све је одузето, продато и узурпирано. На ред је дошла гето слобода у којој мора да се пристане да вредности ОВК, у њој команданти треба да пропишу облик и садржај или да јој, како кажу, дају име. Има албанске слободе за Србе на Косову и Метохији је тешко понижење. Срби се присиљавају да пристану на вредности ОВК.

С друге стране, природа слободе ОВК је формирала нови тоталитаризам на Косову. Он је заменио идеологију комунизма по дубини, па свако ко доводи у било какву сумњу „хероје мученике и легендарне” команданте бива сурово кажњен. Последњи је цену јавно изговорене сумње платио Шкељзен Гаши, саветник Албина Куртија. Морао је одмах да поднесе оставку. Нови концепт слободе која је дошла из шуме или су је отуда донели „катунари”, како Албанци поспрдно зову неке од својих „ослободилаца”  блокирао је већину демократских идеја и дијалог међу Албанцима. Остала је само стална производња великог и општег непријатеља. У потрази за њим јуче је Грачаница имала једну од највећих посета Албанаца у протеклих неколико година. Због живота у таквом окружењу, већина Срба ће у Грачаници рећи: „тај плакат су Албанци запалили!”.

Празна и без садржаја нова идеологија је узурпирала и слободе урбаног албанског миљеа. Она не пристаје да изван силе која је узурпирала власт, вредности и сарадњу са Америком има икаквог другог решења. Зато су страдали сви они који имају могућност да најаве било какав плурализам мишљења и идеја, укључујући и 17 новинара Срба, Албанаца и странаца који су трагали за истином.

Одржавање сукоба ниског интензитета стално опомиње оне који би из албанске заједнице били спремни да отворено проговоре.

Организатор последње билборд битке ОВК има сасвим јасну поруку за своје албанске противнике, наследнике Ибрахима Ругове (ДСК) или оне који имају било какве помирљивије идеје. Он на специфичан начин жели да их укључи у ту битку. „Биће укључен чак и ујак некога ко је сломио ногу бежећи од Срба”, изјавио је Исмаиљ Ташоли члан иницијативе која води акцију „Слобода има име”. Иронија за кукавице, порука онима који траже истину.

Сваки тоталитарни режим у својим завршним фазама производи апсурдне пароле и симболе. Комунизам је преузимао нешто од нацизма, диктатор Мило Ђукановић је цео један народ убеђивао у ноторну глупост паролом „Никад више 1918”, док оптужени господар Косова Хашим Тачи из затвора поручује истим несувислим слоганом: „Слобода има име!”. Јасно је да је мислио на себе и да се слобода по њему зове. Слобода се зове само и једино слобода и њој ће сви погледати у лице, јер очекујемо да на крају проговори, што рече песник, „као што су сужњи певали о њој”.  Двоје ромске деце чека да новинари и политичари оду и да покупе лименке које су за њима остале.