Високо подигнута рука са сузавцем или бибер-спрејом креће се од једног до другог лица. Течност пада по њима, па се устежу и трпе, а они који нису добили свој део, стоје са стране, и чекају као за благослов, стоје као на сеанси код неког надрилекара који ће их пошкропити овом исцељујућом, али болном водицом.
Ова гротeскна сцена је део ритуала у Скупштини Косова, где вођа и идеолог албанског покрета Самоопредељење, Албин Курти, прска своје колеге посланике, док они стоје у згуснутој гомили и јуначки трпе напад. Аналитичари, посматрачи, одани и плаћени представници међународне заједнице, необавештени посматрачи са стране, као и они који прижељкују хаос на Косову говоре: на помолу је међуалбански сукоб, рат, да се свашта спрема, да српски екстремисти лично плаћају Куртија…
Град је пун разбијених глава и излога, тензија је подигнута до пуцања, шта ће се догодити, ако ратници Исламске државе крену у напад? Ситуација је болна и компликована и тешко јој се види решење. Сваком ко овај циркус гледа са старне није јасно, зашто нико од присутних Албину Куртију не узима сузавац из руке.
Одговор је прост и баналан, они сматрају да је Курти у праву и зато се жртвују за праву ствар. Исто ово знају у америчкој, британској, немачкој или француској амбасади, па откако је овај циркус кренуо, они збијају шале, јер верују и имају план по ком ће њихове свемоћне владе притиснути Србе и Београд за још неки уступак који ће умирити „грађане стабилне косовске демократије“ у коју су толико уложили. Док се то не догоди, ова представа ће трајати и, како год се узме, неће се добро завршити за Србе. Већина зна за једнонационална „тровања“ албанске деце, сви знају да је Тачију било могуће узети моћ и оружје, зна се ко су џихад ратници и где су им средства за сејање смрти, зна се ко је креирао друштво хаоса на Косову и Метохији, зна се ко је задужен за „пуштање крви“.
Све је могло бити решено једним простим покретом, али то нико неће да уради, као што нико неће да пружи руку и Албину Куртију одузме онај смешни сузавац. Међутим, колективна свест да се све ово догађа због Срба, њихове политике и присуства, налази се на критичном нивоу, она, за неколико сати, може савршено организовати хаос. После хаоса Косово ће имати више независности, вишестране подршке, даће му се више корака ка Европи јер у оваквим друштвима, зло се увек награђује због страха, виших интереса и себичности. И биће тако све док то исто зло не закуца на врата оних који га подржавају.
Тагови: Албин Курти, Живојин Ракочевић, Косово и Метохија