ЖИВО БЛАТО СРПСKЕ ЈАВНОСТИ

(Емир Кустурица) Фото: Искра

У земљи где истину више не мери савест, већ број прегледа, а морални компас замењују трендинг листе – рећи нешто здраворазумско постаје субверзија. На свом јутјуб каналу, Емир Kустурица је учинио оно што се данас најтеже опрашта – направио је поређење. И то не било какво. Упоредио је певачицу сумњивог морала, прослављену скандалима и обнаженошћу, са највећим кошаркашем нашег времена. Упоредио је криминалца са судским досијеом, медијски глорификованог, са највећим тенисером у историји спорта. И био је у праву.

Зато то више не сме да се понови.

Јер у друштву које је изгубило осећај за меру – где се више не зна шта је врх, а шта дно – онај ко покаже разлику постаје непријатељ.

Kустурица није увредио никога. Рекао је оно што већина мисли, а мало ко сме да каже. Зато му нису одговорили – кренули су на оно што највише боли. На породицу. На дом. Јер кад не могу да оспоре дело, гађају најосетљивије. Kад им понестане аргумената, ваде блато.

У том систему се истина не побија – већ се ућуткује. Не дијалогом, већ линчом. Прво портали. Онда телевизије. Затим анонимни канали, плаћени ботови и професионални клеветници.

А они који знају да је то неправда? Ћуте.

Не зато што немају шта да кажу – већ зато што не желе да ризикују. Своје позиције. Своје контакте. Свој мир. Ћуте јер верују да ће блато заобићи њих.

Неће.

Блато не бира. Само чека ред. Данас је на реду Емир. Сутра – било ко од нас који не пристајемо на понижење. Јер ово није сукоб мишљења. Ово је обрачун са самим правом на мисао. И не, још нисмо сви у блату. Али ту је један део друштва – мали, бучан, умрежен и бескрупулозан. Попут метастазе. Прља све што је чисто. Руши све што вреди. Јер их подсећа на оно што никада неће бити.

А тишина елите? То није неутралност. То је саучесништво. Тишина професора, уметника, новинара, глумаца, академика, духовника… То није мудрост. То је бежање. Јер када знаш шта је исправно, а одлучиш да ћутиш – то није случајност. То је избор. А када најбољи изаберу тишину – најгори добију мегафон.

Kустурица није рекао ништа што већ нисмо помислили. Он је само имао храбрости да то изговори.

И зато је кажњен. Не због увреде. Већ због истине.

Зато данас није питање – да ли ће неко стати уз њега.

Питање је:

Kо још има кичму да проговори?

И ко не стрепи од дана кад ће следећи наслов бити његово име?

iskra.co