ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ: Три фронта против Србије

1.

Иако су изјавама после састанка мање-више очитовали дипломатску рутину, Александар Вучић и Брајан Хојт Ји важност и тежину свог сусрета описали су тек неколико сати касније, кад су већ били далеко један од другог. Тад је, очито забринут, Вучић рекао да је пред његовом земљом „тежак период“. Такође је говорио колико ће у том периоду за Србију бити важно да сачува мир и стабилност, будући да, како је рекао, кад је Косово и Метохија у питању, са три стране постоје притисци за „убрзавање процеса“.

Ји – који је у маниру америчких званичника из 90-тих година после састанка са Вучићем „радно ручао“ са делегацијом опозиције (Јанковић, Радуловић, Чанак, Шутановац, Рашковић-Ивић) – послао је Вучићу једноставну поруку: ако нећеш ти, има ко хоће. И, да не буде забуне, рекао је тад, преноси Бета позивајући се на „извор који је учествовао у разговорима“, да за САД у Србији није важна само стабилност већ и демократија. „Г. Ји је у разговору јасно рекао да САД нису само за стабилност у региону него и за демократизацију”, рекао је исти извор.

2.

Хајде да Вучића и Јиа преведемо на српски. Дакле, три силе које на Косову траже „убрзавање процеса“ су Америка, ЕУ и Турска. Даље: није се Вучић забринуо за стабилност због претњи са Косова, већ зато што није постигао са Јиом онај степен сагласности који би могао да му гарантује мир. Јер Амер је захтевао признање Косова, макар тако да се Србија сагласи са његовим уласком у УН. Иначе, најавио је Вучићу за новог премијера Приштине Рамуша Харадинаја, типа коме приличи оно што приличи мало коме. Уз, наравно, америчку подршку Харадинају као баш таквом новом преговарачу. У ваздуху је посла састанка остала и претња повлачењем војника НАТО с Косова, што би у харадинајевским околностима додатно драматично отворило питање глава на раменима за косовске Србе.

Шта је још хтео Ји? Да Срби откаче Русе тако што им неће дати већ договорен имунитет за чланове Хуманитарног центра у Нишу. Ји се противи и енергетској и војној сарадњи Београда и Москве, наговештавајући да би НАТО могао и физички да затвори путеве наоружању из Русије у Србију.

3.

Коначно, Ји је прихватио тезу српске опозиције, мање-више целе, да је код нас демократија безнадежнно супротстављена стабилности. А то ће рећи: што мање стабилности, то више демократије и обратно. Наравно, демократија се ту не појављује у значењу из уџбеника, већ као ствар поштовање империјалних правила. Како знамо да смо поштовали империјална правила? По томе што се повинујемо вољи Империје, а, ако се пак не повинујемо, да играмо тако како ћемо обавезно од Империје изгубити.

А то ће рећи да је свако ко је забележио ма какав резултат у отпору Империји – од Путина и Орбана па све до Трампа – заслужио да га зову „непријатељем демократије“.

4.

Отуд ће Вучићево одбијање да призна Косово, откаже аранжмане са Русима, успори послове са Кинезима и окрене леђа Додику – кога финансијски увелико даве и прете му да ће га пресећи напола стационирањем стране војске у Брчком – новог председника Србије сврстати међу „противнике демократије“, таман онакве каквим је за повратак демократије неопходно ускратити стабилност земље.

Пошто су окончали аншлус Црне Горе у НАТО, инсталирали проамеричку владу у Македонији, на радост овдашње либералне и националне опозиције, на реду код империјалних службеника нашао се Вучић.

Није, међутим, све тако сјајно у балканским плановима САД. Иако Тирана и Приштина показују енергију и лојалност, њихов притисак на Србе и претње ратом неће бити довољни. У исто време, међутим, западни фронт против Срба потпуно се распао већ током свог формирања: Бошњаци не следе ратни ентузијазам Бакира Изетбеговића до мере да је чак и он почео да диже руке од позивања у рат. Истовремено, после преласка из немачке у америчку сферу, Хрватска није у стању да се политички стабилизује, тако да још од Санадера нису имали ни јаку личност на челу владе а ни стабилну владу. Да зло буде веће, крах Агрокора само ће неодређено време одложити стабилизацију земље.

5.

Са врло ограниченим могућностима западног фронта, само са источним (према Албанцима), амерички притисак на Београд мораће да створи посебно место за домаће противнике Вучића. Да САД не држе до стабилности више него до демократије, порука је Јиа управо њима. Елем, враћаћемо демократију тако што ћемо, како је и ред, разваљивати Србију. Није нам први пут.

С тим се сагласио и Саша Јанковић, рекавши Јиу да Србија може боље од „лажне стабилности, а изнутра мрака“. Елем, кретајући се задатим опозитом – стабилност / демократија – Јанковић зна да ће суспензија „лажне стабилности“ за њега и његове следбенике упалити светла изнутра. Колико Америка радо гледа опозицију као средство притиска да Вучић као државник капитулира, посведочио је извор Бете који је рекао како је Ји петорки са којом је ручао рекао да опозиција може да демократизује Србију „тако што ће превазићи међусобне разлике око најважнијих питања и ићи ка обједињавању“. Дакле, већ на изборима за Београд, командована је једна опозициона колона.

6.

Долазак Брајана Хојта Јиа у Београд да обједини опозицију најава је дакле новог круга притисака и дестабилизације Србије. Задатак Албанаца биће да притисак повећавају преко граница издржљивости претећи ратним сукобом, а опозиције да артикулише унутрашњи отпор и понуди нову политику. Зар то није нешто што смо недавно већ видели, нешто што може да стане у израз „македонски сценарио“?

Може ли Србија да избегне рђаве сценарије? Можда ако у сврху одвраћања заврши обнову и наоружавање војске иако је и сада, према америчким проценама, на Западном Балкану „једина сила која је у стању да води рат“ (Д. Сервер). Истовремено, неопходно је да до јесени издржи у миру, чекајући расплет немачких избора, на којима ће, по свој прилици, победити Ангела Меркел, између главног кандидата Империје Шулца и Алтернативе за Немачку, чије делове конзервативног програма је инкорпорирала у свој. И да сачека сусрет Трампа и Путина, после кога ће постати много јасније где је у катастрофалном наступу Јиа на Балкану престајала америчка „дубоке држава“ и где је почињао – ако је уопште почињао – Трамп.

Тагови: Жељко Цвијановић