Желидраг Никчевић: ЗАПИС О ФИЛОЗОФИМА И ВЛАДАРИМА

Не покушавајте да искочите из вјечне историје. За православне хришћане, све на земљи се већ догодило. И све је записано.

Што би рекао мој веома стари пријатељ Богољуб Шијаковић, пажња, цитирам:

„ὥσπερ οὐδένα τῶν ἐπ’ ἐμοῦ βεβασιλευκότων ἐθεασάμην (λέγω δὲ πολλοὺς ἐπιμετρῶν τῷ ἐμῷ βίῳ, ὅτι περ οἱ πλείους αὐτῶν ἐνιαύσιοι), ὥσπερ οὖν οὐδεὶς τούτων ἐλευθέρως τὴν βασιλείαν διήνεγκεν, ἀλλ’ οἱ μὲν παρὰ τὴν γνώμην κακοὶ, οἱ δὲ παρὰ τὴν πρός τινας ἑταιρίαν, οἱ δὲ δι’ ἄλλο τι τῶν εἰωθότων, οὕτω δὴ κἀκεῖνος παρ’ ἑαυτὸν μὲν ἀγαθὸς, πρὸς δὲ τοὺς ἀδελφοὺς καὶ λίαν πικρός.“ (Mich. Psell. Chron. IV 11)

То јест:

„Од оних који су имали среће да царују у мом времену – а било их је за мог живота прилично, пошто је већина владала највише годину дана – ниједан није био потпуно достојан император. Једни су просто били лоши, друге је покварило дружењем са лошим људима, треће још нешто, како то обично бива. Тако и тај Михаило IV Пафлагонац – био је добар сам по себи, али су његова браћа учинила његову владавину крајње непријатном.“

* * *
Типични Псел. Типична Византија.

Сви около су неизлечиве будале, а ја сам једини паметан, стојим тако мудар у везеној туници и баш лијепо изгледам. Посебно је дивно ово: επ’ εμου βεβασιλευκοτων („они који су имали среће да царују у мом времену“), па још и у манирском, архаизирајућем перфекту.

Јер заиста, ко је тај Роман Аргиропулос ако не политичка личност из времена раног Михаила Псела?