Желидраг Никчевић: ВАУ, АПЛИКАЦИЈЕ!

Тек сад видим колико сам слаб из Опште информисаности. До јуче сам само мутно, издалека нагађао шта су то скај апликације. Проклета техника; предосјећао сам да ми се једног дана урођени традиционализам може сурово осветити.

Али, шта да се ради – поруке које су крунски доказ оптужбе против Мила Божовића ипак сам успио да прочитам. И могу вам рећи, у строгом повјерењу, све ми је то било однекуд страшно познато.

Ужаснут, почех да прелиставам поруке на сопственом старинском апарату, кад тамо – катастрофа. Врхунска конспирација. Те познајеш ли га, те може ли ми он оно некако средити, те биће користи за ону нашу ствар – све у том стилу, крајње загонетно и злослутно.

И што је најгоре – ја одговарам позитивно! Лично ја! Покушаћу, видјећу, пријатељи смо годинама, скоро па кумови, а знам и још неке важне људе… Бићемо у вези!
Како сам још на слободи, уопште ми није јасно.

Знам, рећи ћете: Ма чекај, човјече, то је нешто потпуно различито. Није то никакав криминал, него вјероватно неки твоји писци и умјетници, са својим уобичајеним молбама и комбинацијама.

Ех, пријатељи, и двапут ех државни тужиоче! Кад бисте ви знали каква је ова наша свакодневна мафија и колико се тешко од њених порука одбранити, кад бисте знали колико пута се тек ту пређе опасна граница, друкчије бисте причали. И са мном, и са Милом Божовићем. А можда и потпуно заћутали.