ЖЕЛИДРАГ НИКЧЕВИЋ: Писмо Кривокапићу

Поштовани и драги Здравко Кривокапићу, подржао сам те свим срцем, безрезервно, и сад ти се по слободи обраћам исто тако, јер мислим да гријешиш. Ево у чему.

Сви ми у Црној Гори, без изузетка, треба да се стидимо што смо дозволили да толико година нашим животима влада човјек чија каријера почива на низу безочних лажи и превара, што нисмо успјели да њега и његов режим обуздамо раније. Ево, ја први прихватам кривицу и казну – јер сам се бавио политиком. Сад смо на једвите јаде побиједили. Нема сумње да си толико жељеној побједи на последњим изборима ти дао огроман, вјероватно пресудан допринос. Свака част! Али – ти ниси био сам, уз тебе је била сва грешна и „неспособна“ опозиција! Не само њени лидери, него сви њени гласачи и активисти. Обичан, сиромашан и потлачен свијет, жељан слободе и правде. Сад, као побједник и мандатар, изненада окружен енергичним експертима, ти кажеш да је лошој власти одговарала лоша опозиција. Баш згодна једначина! Али, морам да припитам: да ли ти – да ли ви који се у међувремену нисте бавили том лошом политиком заиста мислите да сте у читавој ствари потпуно невини, ако за тродеценијску општу срамоту окривите досадашњу опозицију? Били су неуспјешни, сад нека се склоне, тако им и треба! А гдје сте у тој популарној црногорској једначини ви, надстраначки анђели? У којој сте то небеској сфери градили репутацију, сад угрожену од „вјечитих губитника“? Поробљеним људима приговарате да немају искуства у владању, да нису експерти! Кад они траже учешће у власти и радна мјеста, то је „борба за фотеље“, а за експерте је то „преузимање обавезе“, скоро жртва, да би ЦГ остала на путу и тако даље. Није то праведно, драги пријатељу, није паметно, а није ни хришћански. Андрија Мандић је, да те подсјетим, предсједник странке која се свих ових сурових година борила како је знала и умјела, на изборима увијек повећавала број гласова, негдје и побјеђивала, странке у коју су вјеровале и сад вјерују десетине хиљада грађана Црне Горе. То су ти „вјечити губитници“, драги Здравко, за које ти ономад рече: „И бирачи су ишли логиком да је боље да не таласају“! Да не таласају? Вјеруј ми, ја их познајем, и могу ти рећи да су то људи неустрашиви, иако су због својих увјерења и честитости плански дискриминисани, омаловажавани, прогањани и хапшени – а ето, сад додатно оптужени јер нису успјели да побиједе све док се ниси појавио ти, да им објасниш како је њихова борба у ствари била некаква договорена утакмица ДПС-а и Демократског фронта. А чистунци су морали то да трпе, и сад се активирали, намјеравају да саставе беспрекорну владу, неоптерећену прошлошћу. А њих у тој прошлости нема? Нису одавде? Ја мислим да је то не само врхунско лицемерје, него и тешко изигравање воље народа. И још нешто. Не ослањај се превише на оне који су одушевљени идејом оснивања нове странке баш у тренутку кад су израчунали да ће та странка бити нова власт. А док се Ђукановић кочоперио – псссст! Аполитични. Праштај, иако си сад и ти политичар.