Желидраг Никчевић: НЕБЕСКИ ХОДАЧ

Отац Кипријан је посјетио болницу у Донбасу. Отишао је на одјељење пацијената са ампутираним ногама и рукама. Нису обраћали много пажње на свештеника, лежали су и стењали.

Сjео је на столицу, подигао мантију, откопчао протезе са ногу и положио их поред себе.

„Нека се ноге одморе, дошао сам да дуго останем.“

И причао је о Авганистану.

(У прољеће 1984. године, код Кабула, авионавигатор Валериј Бурков је током борбене операције наишао на мину и изгубио обје ноге. У пољској болници, на операционом столу, срце му је стало три пута – на интернету можете пронаћи детаљну причу потоњег баћушке о клиничкој смрти: Господ га је удостојио да види и свјетлост и таму. Мало ко је вјеровао да ће преживјети. Али је преживио и научио да хода са протезама. И поред тешког рањавања, вратио се на дужност и служио војску још 13 година. Завршио је Ваздухопловну академију Гагарин, летио и скакао падобраном. Године 1991. био је један од последњих коме је додијељено звање Хероја Совјетског Савеза. Монах Кипријан.)

Соба је ускоро била крцата људима. Отац Кипријан им је причао, пјевао, обукао се и отишао на друга одјељења.

Он сад не напушта Донбас. Путује по фронту и војницима пјева своје духовне пјесме уз гитару.

Бог благословио оца Кипријана у његовим праведним трудовима.