ЖЕЛИДРАГ НИКЧЕВИЋ: МРТВЕ ДОБРЕ ДУШЕ

Рањена срца, добре душе, огорчени, бескомпромисни еврофили!

Заузети важнијим пословима, осам година нисте примјећивали да кијевска хунта, подстакнута и наоружана са Запада, са своје суверене територије свакодневно и немилосрдно прогони све што је руско, да му се утре сваки траг. Каква Одеса, какви спаљени људи, не замарајте ме. Ма то не постоји!

Осам година ни на једном европском каналу нисте видјели да нацистичке фаланге из тешких хаубица разарају градове на украјинском истоку, да са безбједне раздаљине убијају хиљаде цивила, жена и дјеце, тврдећи да се бране и да ратују са Русијом.

Осам година нисте чули да их Русија стрпљиво позива на разум и преговоре, а одговор званичног Кијева је гласио: „Само се ви, проклети Москаљи, држите по страни, не прелазите нашу границу, не шаљите помоћ сепаратистима, а све друго је наша ствар. Ми морамо спровести величанствени хрватски сценарио!“

Није вас тада интересовала политика. Ваш живот је до јуче био нешто друго, мирније и узвишеније. А то са Донбасом, то су вјероватно неке проруске глупости.

И сад вас, гле чуда, одједном заинтересовала политика. Од прије неки дан сви редом постадосте експерти, објава објаву стиже, и све као прекопиране, све са истог брифинга. Буљите у јуче купљену мапу и са балкона вичете: Недопустива агресија на сусједну суверену државу!

А прије мапа, у претходном животу, да нисте којим случајем на тему Украјине прочитали нешто од Гогоља или Булгакова? Јер узгред, и кроз сузе за несрећном Украјином буди речено: у класичној руској књижевности детаљно је описан процес трансформације човјека у еврофила. Тарас Буљба је имао два вољена сина, праве момчине. Старији, Остап, није имао никаквих свјежих идеја и остао је прости козак, а млађи, Андрија, заљубио се у пољску госпођицу. И постао фанатични еврофил. Приклонио се обећаним европским интеграцијама, издао своје другове козаке, на брата и оца подигао оружје.

И мајка и отац те браће били су исти, рођени на истом салашу, а ипак је један постао еврофил, док се други уопште није реформисао.

Рањена срца, добре душе, огорчени, бескомпромисни еврофили! Најбоље би било да за свог идола и званично прогласите тог Гогољевог Андрију, и да му у сваком граду подигнете споменик. А могла би се извести и ефектна скулптурна композиција: „Стари, тоталитарни Тарас убија младог Андрију – због његовог слободног европског избора.“