ЖЕЛИДРАГ НИКЧЕВИЋ: Монтенегро стриптиз

Већина људи у Црној Гори потпуно је свјесна да монтенегринска идеологија почива на лажи и манипулацији, али се са тим стањем прећутно мири и понекад саглашава. Најпростије речено, људи почну да глуме како заиста вјерују у провидне трикове и бесмислице, прилагођавају се режимској глупости јер им се то на овај или онај начин исплати, али онда глума мало-помало постаје реалност и лаж се мало-помало „стврдне“ у „истину“.

Онда се бранитељи такве истине огрну заставама и пропјевају на италијанском или хрватском.

Због тога је понекад корисно ослушнути шта на задату тему имају да кажу највећи лажови и преваранти. И не само то: понекад баш њих треба разумјети дословно – и позвати се на њихову ријеч! Наиме, док траје неуморна и неконтролисана офанзива вербалног неморала, можете бити сигурни да се испод гомиле измишљотина и свакаквог ђубрета увијек негдје крије и на крају ипак помаља онај драгоцјени самораскринкавајући, истину-говорећи аргумент.

Тамо гдје блефере посао највише занесе, кад се најполетније препусте машти, баш ту и тада по неком чудном правилу искрсне и оно што се строго заташкава, око чега се лукаво заобилази, оно што изненада освијетли сцену и упропасти читаву ствар.

Ево једног изванредног (и сада актуелног) примјера тог стриптиз-феномена, из тзв. виших сфера, што би се рекло – са академског нивоа.

Уочи референдума 2006. Јеврем Брковић пише програмски апел-будницу под насловом „Посљедња црногорска битка“, и набраја аргументе због којих би различити слојеви становништва морали гласати за генијални пројекат Мила Ђукановића. На окуп, Црногорци! Општа мобилизација! И опомиње, тако, полицајце да им унитаристи већ припремају униформе радника градске чистоће, упозорава државне чиновнике да ће их – ако се у ову битку не укључе свим расположивим средствима – замијенити чиновници увезени из Србије, и тако даље – а онда долази тај кључни стриптиз-пасус, то срећно исклизнуће, тај дуго чекани тренутак истине:
„Нека се не надају утајивачи пореза, испраксирани ситни и крупни преваранти, лако коруптивни инспектори, легални и илегални трговци, увозници магле и извозници прашине, да би им игдје у свијету било боље, лагодније и сигурније него у овој и оваквој Црној Гори, а тек у сувереној!“ (ЦКЛ, бр. 126)

Прочитајте још једном овај спонтани попис Ђукановићеве клијентеле, и кажите: може ли се краће и ефектније раскрити прави смисао тог референдума?

Нема збора: за ову параду дукљански академик заслужио је честитке. Намјеравајући да највише слаже, највише је погодио! А горепоменута клијентела, као што видимо, наставља да брани те славне тековине.