Желидраг Никчевић: МНОГО ОПАСНИЈЕ ОД ЛАГАЊА

„Људи божји, како је могуће толико лагати?“

По свему судећи, мораћемо да разумијемо: овдје се не ради о утврђивању историјске истине. То уопште није тема. Још горе, ако смо сву ову причу око резолуције схватили као обичну лаж и били због тога огорчени, ми смо већ унапријед изгубили. Такве акције су у ствари елемент когнитивног ратовања и имају за циљ да после неког времена (рецимо пет-шест година) формирају јавност, то јест публику за коју ће такви наративи (значења) већ бити аксиом. У тој публици, авај, можете се наћи и ви и ваши најближи.

Другим ријечима, ово што смо видјели на Генералној скупштини УН било је демонстрирање перфидне ратничке магије, чији је један од главних циљева да излуди не само непријатеља, него и елите ситуационих савезника, тако да доносе сумануте одлуке које су у потпуној супротности са интересима њихових сопствених народа и држава.

^***

Како сам ја све то закључио?

Па ето, добро би било да наши аналитичари&политичари обрате пажњу на књигу „Наративни рат“ др Аџите Маан, бивше професорке античке књижевности, укључујући и Платонову филозофију. Аџита Маан је више од обичне интелектуалке  – она је суоснивач и власник награђиваног труста мозгова Narrative Strategies, LLC. Пише колумну „Наративи и национална безбједност“ за Homeland Security Today. Уз то, она је професор глобалне безбједносне праксе на Универзитету у Аризони, гдје предаје своју концепцију „наративног оружја“. Међу њеним студентима постоји значајан број садашњих и будућих официра америчке војске – од потпоручника до генерала. Да би разумјели које ће основне менталне ставове та униформисана Аџитина екипа стећи и пропагирати, ево неколико теза из њене књиге (из руског превода).

– Посматрање како се догађаји одвијају често не покреће људе емоционално на исти начин као што то чини конструисање развоја догађаја. Представе о догађајима (наративи) повезују догађаје тако да их испуњавају смислом…

– Наративи не само што описују догађаје, они нам диктирају како да их разумијемо… Иако претендују да буду једноставно препричавање, они нам уопште не показују објективну стварност…

– Наративи се ослањају на лукаву варку: они се не објављују као испољавање моћи, него се маскирају као једноставан приказ: „Овако ствари стоје“, „Ово је норма“.

– Циљ и вриједност наратива уопште није утврђивање истине, већ наметање пожељног смисла. Наративи никад нису неутрални, никад нису невини; они носе стратешки карактер…

– Наративи не одражавају свијет онаквим какав јесте, него идеолошки модел наратора, и то без аргумената, без дебате. Они су гола моћ, а то је веома ефикасно оружје.“

***

Из представљања њене књиге на Амазону:

„Савремени ратови су у великој мјери ратови за утицај и у њима неће нужно побиједити они који имају највише информација или најтачније податке. У њима ће побиједити они који ефикасније креирају смисао информације и њено будуће значење за публику“.