Желидраг Никчевић: МА КАКАВ ХИТЛЕР? МИ СЛУШАМО САМО ХИМЛЕРА…

За оне међу нама који свакодневно брину о судбини „храбрих заштитника суверене и демократске Украјине“, ево малог извода из транскрипта Нирнбершког трибунала:

 

ЕКСНЕР (адвокат, Јодлов бранилац на суђењу): Сад бих вас прекинуо. У свом дневнику – документ број PS1807 – ви 12. јуна 1942. пишете (стр. 119, друга документарна књига): „Њемачка теренска полиција разоружала је и ухапсила чету усташа због злочина почињених над цивилним становништвом у источној Босни“.

Овдје бих додао да ово заслужује пажњу, јер је ова усташка чета била нешто попут SS трупа у Хрватској и борила се на њемачкој страни. Због бруталности, њемачка теренска полиција ухапсила је чету усташа. Фирер није одобрио ову меру, која је предузета по наређењу команданта 708. дивизије, јер подрива ауторитет усташа, на којима почива цијела хрватска држава. То ће свакако имати штетније последице на ред и мир у Хрватској, него немири становништва изазвани овим суровостима. Да ли је то био инцидент на који сте мислили?

ЈОДЛ: Да.

 

На шта вас ово подсјећа? На чињеницу да је употреба локалних зликоваца за јачање нацистичких режима стара европска пракса. Усташе у Хрватској, Стреласти крстови у Мађарској, летонска СС легија… У савременој Украјини ову улогу играју Азов, Ајдар и Торнадо, што је својевремено истакао и Амнести интернешенел. Истакао, па заборавио. Политика Запада у источној Европи заснива се управо на овом механизму управљања неонацистичким етнократијама. 

А за оне међу нама који између „источне деспотије“ и „слободног свијета“ радосно бирају „безалтернативне интеграције“ – још један цитат, дужи, али драгоцјен:

„Нема сумње да су сви у Европи, не искључујући ни нас, потцијенили ове Русе. Потцијенили смо их у њиховој грубој организацији. Нисмо одмах примијетили да се у овој Русији десило нешто што се догодило прије нешто више од 700 година, у Монголији. Тај окрутни диктатор рођен у неком кутку Азије, џин, зовите га кан, каган или велики кан, за кратко вријеме је мобилисао огромне снаге, организовао их и наоружао у азијском облику да би кренуо у побједнички поход на Запад. А сад – нова инвазија из Азије. Наравно, мислили смо да можемо да разбијемо, прије свега, материјални дио Руса, војну опрему и друга средства ратовања… Чврсто вјерујем да ћемо им разбити људске ресурсе, има их 200 милиона.<…> Вјерујем  да вођењу овог рата и нашем походу на Исток треба да приступимо на следећи начин: како да одузмемо Русима највећи број људи – живих или мртвих? Ако ћемо – а ја сам у то увјерен – водити тотални рат, доследно се држећи ове линије истребљења људи, онда лично не сумњам да ће Руси ове године и следеће зиме искрварити.“

Мислите ли да ово говори неки украјински амбасадор? Или Шолц, који се подсмјехује геноциду? Или сенилни шеф европске дипломатије Борељ, коме је животни циљ да се на бојном пољу обрачуна са Русима? Или неки од балтичких лидера, који би да „изолује” Русе, своје суграђане? Или дански премијер Фредериксен, који каже да је ово њихов рат за вјеру, за свијет изграђен на њиховим правилима?

Не, ово је Химлер, године 1943, говори у Харкову пред постројеним SS дивизијама.

А ево, неки међу нама, па и неки који су добили наше гласове, безбрижно и поносно сричу његову геополитичку мантру, припремајући се за одлучујуће подгоричке изборе…

Разлика између нациста, поражених и распаднутих у гробовима, и садашњих, угојених и самоувјерених, који скачу од нестрпљења ишчекујући слом Русије – само је у времену. По свему судећи, историја ће морати да понови неке тешке и сурове лекције.