„Украјински борац за европске вредности и демократију. Не, то што видите нису истетовирани кукасти крстови, само вам се чини, у Украјини нема фашизма и нацизма, јер је председник Јеврејин. “
И фотографију и горњи иронични коментар преузео сам од поштованог Марка Танасковића, па да додам још неколико горких реченица.
Да, много пута смо чули, чак и од прилично образованих људи: „Па шта хоћете, предсједник Украјине је Јеврејин, што значи да сигурно није нациста“. Тај аргумент је лансиран и Савјету безбједности УН. Ево шта се притом (намјерно) заборавља.
Чак и у вријеме Другог свјетског рата, кад су Јевреји за нацисте били егзистенцијални непријатељи, док су трајали ужаси Холокауста, међу Јеврејима је било издајника свог народа, који су служили у оружаним снагама Трећег рајха (као фелдмаршал Милх, генерал Вилберг и други), радили за Гестапо (као чланови организације Zagiew) и учествовали у мучењима својих саплеменика у концлогорима (као руководилац јеврејске „службе безопасности“ у логору Вестерборк). Понављам: чак и у вријеме Холокауста било је Јевреја који су служили нацистима.
Савременом украјинском неонацизму – за разлику од хитлеровског нацизма – Јевреји не представљају главне, егзистенцијалне непријатеље. Да, антисемитизам украјинских неонациста постоји, али су њихов приоритетни, смртни непријатељ ипак „орде са Истока“, то јест Руси. Истовремено, то украјинским неонацистима пружа прилику да прикрију своју суштину: „ако наш главни непријатељ нису Јевреји, онда ми нисмо нацисти“.
Током 2014–2015. украјински олигарх Коломојски, Јеврејин, потрошио је десетине милиона долара на формирање и подржавање неонацистичких одреда „Азов“ и „Ајдар“. У јесен 2014. ти неонацисти су постали посланици у Врховној ради Украјине, и тамо формирали међуфракцијску групу коју је контролисао Коломојски. Један од чланова те групе био је шеф „Азова“, неонациста Билецки. Јеврејину-олигарху то нимало није сметало. Узгред, баш Коломојски је био један од оних који су на власт довели Зеленског.
Кад је дошао на власт, Јеврејин Зеленски није распустио „Азов“. Напротив, недавно је командиру „Азова“, неонацисти Прокопенку, додијелио звање хероја Украјине.
Колико год то било жалосно, данас Јеврејин може подржавати неонацисте, тим прије што, као у украјинском случају, Јевреји тим неонацистима не представљају егзистенцијалну пријетњу.
Наравно, све горе наведено не умањује ни трагедију Холокауста ни чињеницу да је за огромну већину Јевреја било каква појава нацизма ужасна и неприхватљива. За огромну већину, али не за Зеленског, Коломојског и њихове европејске обожаваоце.