ЖЕЛИДРАГ НИКЧЕВИЋ: ЈЕСУ ЛИ СРБИ У ЦРНОЈ ГОРИ ГРАЂАНИ СА ПРАВОСЛАВНИМ ПРЕДЗНАКОМ?

Не знам да ли је ријеч о случајности или о некој новој школи мишљења, али на званичном сајту наше Митрополије видим неколико узастопних и врло озбиљних текстова чија је заједничка порука више него очигледна.

Елем, Црква је Христова, а држава је црногорска. Слажемо се. А народ – па ето, народ као и сваки други народ, није то ни толико важно, снаћи ћемо се и без додатног прецизирања. Просто грађани!

(Мада се као узгред напомиње да се блаженопочивши митрополит Амфилохије обраћао својој пастви са: народе црногорски. Чули, снимили, па преносе!)

Углавном, важно је да се среде односи између Цркве и државе, да међу њима не буде неспоразума и трвења, а грађани да много не таласају. Да не упадају у профане идентитетске замке, да се национално не пребројавају и не пописују.

Баш занимљиво, баш европски! Идила!

Па како и зашто онда ономад дође до неспоразума и трвења? Зашто се „грађани“ тако енергично побунише и у литијама достојанствено стигоше на праг побједе, све пјевајући српске пјесме и притом строго поштујући све хришћанске, православне узусе?

Да, литије су биле чудесни сусрет – јединство небеског и земаљског. Неочекиван, узвишен, по свему епохалан. Да, о небеском се не говори, оно се носи у срцу и у души, а о земаљском – опростите, може. И понекад баш мора. Барем кад литије утихну.

Па да погледамо: шта је ту овоземаљско? Држава, на чијој се територији тај сусрет догодио, и живи људи који су у њему учествовали. Каква је то држава? Црна Гора, то јест независни Монтенегро, чија је власт по диктату западних спонзора над једним дијелом свог становништва годинама спроводила тешку дискриминацију, све до најављеног прогона, са закашњењем имитирајући своје хрватске, муслиманске и албанске колеге. Насртај на светиње био је само завршни, најмрачнији чин те злокобне политике.

А ко су били ти људи на литијама? Зашто су прогоњени? Онако – као грађани? Откривамо ли неку велику тајну ако кажемо да су то припадници српског народа, оног његовог дијела који одувијек живи на територији Црне Горе? И да ли смо – ако то кажемо – сви редом некакви етнофилетисти?

Само ми немојте рећи да је на литијама било и атеиста, и припадника других народа. Знам – неколико. Дивни су, и свима сам им лично честитао. Они, срећом, немају проблема са етнофилетизмом, то је резервисано искључиво за Србе, то јест за грађане са православним предзнаком. После свега што смо преживјели, дочекасмо и ову учену оптужбу.

Чудно, имам утисак да се у поменуту школу мишљења некако изокола уклапа и јучерашња тврдња чувеног расточког теолога Мила Ђукановића – да су највећи непријатељи Црне Горе „носиоци националистичких политика који разигравају великодржавне амбиције“. Само што не рече: проклети етнофилетисти.

 

Желидраг Никчевић