Желидраг Никчевић: ДРАКАНДИДАРДА БРАЦОЈЕВА

Фото: Профимедиа/Илустрација

Постоје, изгледа, државе и читави народи камиказе, чији празноглави властодршци због нечега уображавају да су партнери моћника, а у ствари су тројански коњи из ергеле маторог лупежа Сороша. У томе нарочито предњаче ови јадни источноевропски западњаци, који се – да апсурд буде већи – представљају као националисти.

А шта раде истински националисти? Уче историју, посматрају шта се дешава у околини и избјегавају грешке које су већ направљене. Не мора се ићи далеко, ту су Чечени. Какав је био њихов пут?

Није то било тако давно, сјећате се, 90-их и раних 2000-их чеченска нација се упустила у крвави обрачун са џиновском Русијом – и аутоматски постала мезимац слободољубиве Европе. Чечени су тада били невјероватно популарни – неоспорни јунаци медија и масовне културе на Западу. У француским библиотекама, рецимо, још се могу наћи стотине стрипова, а то је важно пропагандно средство – о баки Дракандидарди Брацојевој. (Не питајте откуд ово моронско име, којег код Чечена нема, али, како је неко већ тачно примијетио, не постоји ништа глупље од француског слависте који скакуће наоколо узвикујући „вотка, казачок, бабушка, пироги“.)

Та чеченска бакица је конзервом парадајза обарала руске летилице и уништавала читаве дивизије. Французи су одушевљено аплаудирали. По непогрешивом инстинкту хијене, одмах је реаговао и дежурни филозоф Леви – дошао да заувијек остане код чеченских јуначина.

И шта се десило? Тај рат је брзо довео до физичког уништења значајног дијела чеченског народа. Буквално, нашли су се у ћорсокаку, наваљујући на руски глечер шибицом. И ускоро им је постало јасно да је та борба преглупа и прескупа, да је дивљачка егзекуција једног руског дјечака наспрам руског гранатирања села са милитантима у ствари веома неповољна размјена која ће довести до нестанка чеченског народа.

На срећу по Чечене, на власт су тамо дошли истински националисти. И прво што су урадили – што је главни интерес чеченског народа и сваког сусједа великог руског народа – склопили су мир са Русима. И још више, постали су њихови савезници. Након тога, наравно, толико вољени и хваљени Чечени су потпуно нестали из видокруга европских медија.

И онда, као што знате, долази година 2022, сукоб у Украјини. Чечени су испунили своју војничку дужност, јер националиста Кадиров добро зна да је једини начин да се чеченски народ физички сачува и напредује – држати се Русије.

И тада су се Европљани поново сјетили Чечена!

Срамота је и цитирати шта се о њима данас пише у истим оним медијима који су их славили као „нацију ратника“. То је већ висок ниво расизма и ксенофобије. А пут је трајао само двије деценије. По стандардима историје, тренутак.

Јасно је какве би закључке из овог кратког прегледа недавних историјских догађаја могли да извуку истински националисти. Што више похвала са Запада, то горе. Активно хушкање на Русију није никакав савезнички и партнерски договор, и ничим добрим се не завршава. Резултат је увијек исти: патетични наслови у Гардијану, Ле монду и Дојче велеу, а онда крв, бол, сузе и патња народа.