Да, увјерио сам се у то много пута, врло чудно је устројен наш савремени књижевни полусвијет.
Ево како човјек који пише, јер је савладао азбуку, обично види своју друштвену позицију.
Огромни трг.
На средини трга брежуљак.
На брежуљку златни постамент.
На златном постаменту престо од слоноваче.
И тамо сједи ОН.
Књига у једној и перо у другој руци.
А наоколо, у кругу, сви остали књижевници.
Наравно, ОН их све уважава и понекад чак воли, и спреман је да до њих сиђе, да се са сваким рукује, и да се онда дисциплиновано врати на трон.
Ма кажем вам – оличење скромности, солидарности и других врлина благочестивог српског народа.