ЗДРАВКО КРСТАНОВИЋ: Теслин Смиљан без Срба

Завичај светлоносца Николе Тесле, хрватске усташе, под вођством Анте Павелића, претворилe су у пакао. Независна Држава Хрватска проглашена је 10. априла 1941, a већ наредног дана прорадила је њена машинерија смрти и ужаса. Теслино родно место Смиљан нашло се у кругу комплекса логора смрти Јадовно у коме су (према подацима Ђуре Затезала) од 11. априла 1941. до 21. августа 1941. усташе свирепо усмртиле 40.123 особе, од тек рођене деце до људи у дубокој старости, а међу жртвама било је 38.010 Срба и 1.998 Јевреја. Центар језивог јадовничког губилишта био је Госпић где су жртве, у сточним вагонима, довожене из разних подручја НДХ.

Ликвидације Срба у Смиљану, као и другде по Лици, Кордуну, Банији, Славонији, Босни, Херцеговини почеле су с успоставом НДХ. А масовни покољ смиљанских Срба домаће усташе извршиле су на Св. Илију, 2. августа 1941, и наредних дана. У покољу је заклано и запаљено 27 новорођенчади без имена, 127 деце узраста од једне до 15 година, 340 особа старости од 16 до 80 година и 12 особа старијих од 80 година. Свега стотинак Срба Смиљанчана измакло је ножу и ватри. Шесторица од њих, са још двадесет и четири, обешена су 5. марта 1945, у Смиљану на бандере, дрвеће и путоказе, неки у близини Теслине родне куће. Ову кућу – парохијски дом, као и Цркву Светог Петра и Павла, у којој је служио Теслин отац Милутин и где је генијални научник крштен, усташе су срушиле и спалиле.

И кућа и црква су обновљене. Сада су део Меморијалног центра Николе Тесле. Срба у Смиљану више нема. Завршни чин њиховог истребљења збио се у новој, данашњој хрватској држави која је прорадила 1991. Хрватски зликовци су у Смиљану мучили и убили Јову и Раду Богића, Јову Лемаића, Мићу и Милана Пејновића и Богдана Рајчевића. У јесен 1991. убили су на њиви осамдесетогодишњег старца Лукицу Пејновића. Последња жртва из Смиљана је Борка Вранеш (р. 1926) која је убијена и спаљена у Госпићу 1993.

У овом граду Срби су убијани и спаљивани, Црква Светог Георгија 1992. сравњена је са земљом, на месту где је била сада је паркинг. Споменик Николи Тесли срушен је 1991. У Госпићу нема Теслиног споменика. Поменимо да Милутин Миланковић нема улицу у Даљу, а његова родна кућа налази се у Улици хрватског бранитеља Златка Такача. Док Марко Перковић Томпсон пева, величајући усташке кољаче, остали раде свој посао.

А меморијални центар Николе Тесле служи за то да се сакрије истина о судбини Теслиних рођака и сународника. Велика гранитна гробница, с посмртним остацима смиљанских жртава, налази се десетак метара иза цркве, а имена жртава избрисана су у последњем рату и још нису враћена. Хрватима би могла сметати ћирилица. Смиљан је немогуће одвојити од Глине. У глинској Цркви рођења Пресвете Богородице усташе су, од 28. јуна 1941. до 3. августа 1941. на најсвирепији начин убиле 1.567 Срба. Након „Олује“, од августа 1995. на месту Богородичне глинске цркве налази се Хрватски дом. „Олуја“ се у Републици Хрватској слави као државни празник. Каква држава, такав и празник.

Јавила се идеја да се Меморијални центар Николе Тесле стави под међународни надзор. Тешко је веровати да ће се то десити.

Тагови: Анте Павелић, Здравко Крстановић, Никола Тесла