Међу младим перспективном људима који одлазе из наше земље је и моја ћерка. При одласку у Аустралију испратио сам је овим стиховима:
Срећно ћерко
Знам
Овај пут је стварност
Путујеш у жељено
У твоје одабрано
Пут у далеко
Али, шта је данас далеко
Некада се путем корачало
Ти данас летиш
Летиш, пратећи снове своје
Своја осећања
Пратећи живот свој
Летиш, јер кораци спутавају
Не дају жељено
Не остварују сан твој
Корацима стижеш довде
До ове, некада обећане
Данас каљаве Земље
Земље, која је заслужила да се воли
Због часних предака
Земље, која данас не хаје
Ни за претке ни за потомке
Нити за част
Из које треба отићи данас
Сутра ће бити касно
Одлука да одеш је храбра
Али исправна
Подржавам те
Треба полетети у одабрано
У оно у шта верујеш да си Ти
Верујем и ја
Бићеш Ти тамо Ти
Хоћеш
Умеш ти то
Тако си саткана
А Бог да ти буде сапутник
Вера нека ти буде водич
А порекло камен Темељац
Само из Темеља се уздиже
Јак Темељ ти је омогућио лет
Не одричи га се
Ветрови те тамо чекају
Понекад и олује
Темељ ће те одржати усправном
Темељ од порекла
И здравље од Бога
Остало ћеш успети сама
Срећно ћерко