Зашто Шангајска организација за сарадњу постаје нови пол утицаја у свету

Усред продужене политичке кризе Запада и немоћи традиционалних институција глобалног управљања, Шангајска организација за сарадњу (ШОС) постаје све важнија међународна геополитичка структура. Тако и 24. самит ШОС-а у Астани, главном граду Казахстана, почетком јула може бити међу најзначајнијим овогодишњим светским догађајима, поготово што је подстакао позитивну енергију за планету преплављену скандалима, катастрофама и ратовима.

Занимљиво је и поучно упоредити процесе који се упоредо развијају у западним и незападним деловима човечанства. Представницима 26 држава са евроазијског континента окупљеним у Астани заједно са неколико међународних организација, попут Уједињених нација, не недостају домаћи проблеми и спорна питања у неким од узајамних односа. Но круг учесника се шири, делатност напредује, сукоби се превазилазе компромисима, лидери постижу аранжмане, доносе се уравнотежене одлуке. Отуда се процес развоја најпространије и најмногољудније регионалне организације на свету испуњава све значајнијим садржајем.

За то време на Западу је главна тема била, и још јесте, жестока расправа да ли америчка Демократска странка треба да замени Џоа Бајдена другим председничким кандидатом после катастрофално неуспешне ТВ дебате са изазивачем Доналдом Трампом који је преживео атентат, и уколико треба, с ким тачно. Ту су и порази владајућих странака у најутицајнијим чланицама Европске уније, на националним (тешки у Француској и Немачкој) или изборима за Европски парламент. Крајњим западним полуострвом евроазијског континента шири се паника због таласа „радикалне деснице“. Криза системских партија дуго бесни у Европи (проучите Велику Британију) – становништво је разочарано елитом и политичким странкама које превладавају.
ШОС и БРИКС кључни стубови новог светског поретка

Земље ШОС-а граде праведнији и многостранији свет. У Астани су донете важне одлуке о развоју мултиполарности, садржане у декларацији 10 пуноправних чланица. Такав поредак се, према декларацији, мора заснивати на принципима међународног права, културне и цивилизацијске разноликости, равноправне и обострано корисне сарадње међу земљама, док УН морају играти централну координациону улогу.

Документ је прихваћен у организацији која представља 80 одсто евроазијског мегаконтинента (или 25 одсто укупне копнене масе Земље), 44 одсто светског становништва (преко 3,5 милијарди људи) и 30 одсто глобалног укупног домаћег производа (БДП). Поврх тога, обим спољне трговине земаља чланица прелази осам билиона долара, што је четвртина укупне светске размене роба, оне поседују 20 одсто светских резерви нафте и 44 процената природног гаса, а међу четири водеће економске силе света мерено паритетом куповне моћи, из ШОС-а су НР Кина, Индија и Русија. Кина и Русија су, такође, сталне чланице Савета безбедности УН с правом вета, а са Индијом и Пакистаном су из ШОС-а међу десетак нуклеарних сила света.

Такав ШОС постаје нови пол утицаја у међународној заједници. ШОС и „посестрима“ БРИКС су и кључни стубови новог светског поретка који се формира. „Та удружења играју улогу моћне локомотиве процеса глобалног развоја и успостављања истинске мултиполарности“, рекао је у Астани руски председник Владимир Путин.

Од оснивања 2001. функционалност ШОС-а је значајно проширена, као и број чланица. У почетку је „Шангајска петорка“ – НР Кина, Русија, Казахстан, Киргизија и Таџикистан – била инструмент борбе против радикалног исламизма и платформа за решавање проблема у постсовјетској Централној Азији. Сада је ШОС, као и БРИКС, опција за оне који не желе да буду укључени и стиснути у организационе пројекте Сједињених Америчких Држава. ШОС и БРИКС имају утицај, ресурсе, тржишта, технологију, па и „војни кишобран“, све потребно за опстанак у бурном 21. веку.
Поруке Западу из Астане

Астанска декларација се сматра значајним документом који ће се проучавати и у западним аналитичким центрима. Сходно тексту, основа ШОС ће бити Централна Азија из које ће се разићи зраци светског поретка изграђеног на евроазијској основи. Тако се консолидује нови пол, са којим ће Запад пре или касније морати да рачуна, очекивања су аналитичара.

Идеје из Астане су и поруке Западу. Да нису занемарене показује упоредо читање коментара у средишњим западним медијима о ШОС-у пре неколико година и данас. Постоји кривуља од одбијања до прихватања и поштовања. Ставови су ишли од почетног неповерења и презира до данашњег признања, понекад чак и дивљења.

Један од главних резултата самита је пријем Белорусије за десетог члана ШОС-а. Тренутно су у орбити ШОС-а и две земље посматрачи (Авганистан и Монголија), те 14 партнера у дијалогу. Белорусија у ШОС-у добија неформални режим највеће повољности у економији и политици у већем делу Евроазије. С друге стране, Белорусија у ШОС-у је једина искључиво европска држава Евроазије и најзападнија чланица с можда блиским изгледима коришћења свог транзитног потенцијала.

Са становишта чисте геополитике, улазак Белорусије у ШОС значи нову фазу у јачању евроазијског гребена подстицањем међудржавних веза. С Белорусијом у организацији, природно се затвара периметар евроазијске безбедности. То је веома правовремен потез – посебно усред покушаја Запада да се инфилтрира у Централну Азију, истовремено играјући против Русије и НР Кине, а покушавајући да себи привуче Индију.

Самит у Астани је био у периоду погоршања глобалних проблема, ратова у Украјини и Палестини, тензија у Тајванском мореузу, питања безбедности хране и енергије, климатских промена и борбе против тероризма. Уследио је непосредно после „Светског самита“ у Швајцарској о Украјини, предвидљиво завршеног буквално ничим.
Запад следи вашингтонску стазу, остатак света тражи своје магистрале

Најмногољудније земље, чланице „Велике двадесеторке“ и регионални лидери, нису потписали коначни меморандум. Уместо јединства света против Русије, самит је показао поларизацију човечанства: у суштини само Запад наставља да следи вашингтонску стазу, док скоро цео незападни свет тражи своје магистрале.

Потом је уследила посета председника Путина „браћи по оружју“, Северној Кореји и Вијетнаму, међу најважнијим догађајима текуће политичке сезоне. Потписивање свеобухватног стратешког споразума између Русије и Северне Кореје би у глобалној геополитичкој конфронтацији могло да, у основи, промени целокупну ситуацију на Пацифику. Унапређивање контаката између Русије и Вијетнама увелико је узнемирило Вашингтон.

Сада, према руским медијима, званична Москва треба да склопи свој први војни споразум са Камбоџом, суседом Вијетнама. Очигледни су општи циљеви руске активности: плански рад на спречавању стварања појаса америчких марионета око Кине и Русије, као и на избацивању атлантиста из Евроазије, у принципу.

Но ни друга страна не мирује. НАТО циља на азијско-пацифички регион па планира проширење сарадње са Аустралијом, Јапаном, Новим Зеландом и Јужном Корејом.

Физика учи да свака акција изазива реакцију. Ширење НАТО-а у азијско-пацифичком региону ће довести до јачања јединства евроазијског језгра отпора западној хегемонији. То ће бити и додатни спољни подстицај за снажење сарадње између Русије, Кине, Северне Кореје и Ирана, чланице ШОС-а од 2023, као и за развој веза унутар ШОС-а и БРИКС-а.

Подела света на западни и незападни део постаје све јаснија. Зато је кинески вођа Си Ђинпинг у Астани поручио да лидери земаља ШОС-а треба да се придржавају јединственог концепта превазилажења безбедносних изазова. Према Сију, човечанству прети ширење менталитета Хладног рата. „Морамо заштитити основе сигурности“, нагласио је Си, позвао земље да се“ супротставе спољној интервенцији“, и да се „морају чврсто подржавати и решавати унутрашње разлике у духу мира и склада“.

Председник Путин је у Астани представио идеју о стварању осавремењеног евроазијског система безбедности. Путин је још 2015. изнео принципе „великог евроазијског партнерства“, а сада је нагласио важност приоритета безбедности у оквиру ШОС-а. Саопштио је и како је „донета одлука да се регионална антитерористичка структура ШОС-а претвори у универзални центар који има задатак да одговори на низ безбедносних претњи“.

Предложена мапа пута за нови концепт евроазијске безбедности, између осталог, предвиђа: успостављање дијалога „са свим потенцијалним учесницима“; стварање безбедносне архитектуре отворене за „све евроазијске државе које желе да учествују“, укључујући „европске земље и чланице НАТО-а“; „постепено укинути војно присуство спољних сила у Евроазијском региону“; важност интеграције економије и социјалног благостања у оквир евроазијске сигурности; стварање алтернатива економским механизмима под контролом Запада…

Нова архитектура сарадње и безбедности у Евроазији може да означи крај евроцентристичког и евроатлантског модела. Чланице ШОС-а имају јединствену платформу за сарадњу, заједничко разумевање да су стабилан развој и будућност евроазијских земаља могући само у сарадњи са суседима. Сложити се мора и то сами, без независних добронамерника с властитим мотивима далеко од алтруистичких.

Таквим ставом зреле државе оријентисане на националне интересе све више се руководи и остатак светске већине, градећи нови глобални систем. Уколико је ШОС „постао тако моћан и велики, онда су принципи које декларише такође важни када се шире диљем света“, у Астани је закључио Путин.