ЖАН ПЕРИЈЕ: Русија, Кина и „очај у којем се налази Вашингтон“

Занимљиво да се помињање велике силе Азије може пронаћи чак и у пророчанствима Библије, која у Откровењу 16.12 предвиђају да „краљ Истока“ мора доћи. У основи, то значи да ће Кина одиграти кључну улогу у апокалиптичном догађају који ће врло вјероватно бити „нуклеарни холокауст“ познат као Трећи свјетски рат.

Тешко је рећи шта Западне тинк-тенк организације излуђује више – поменуто пророчанство или чињеница да билетарлни односи Кине и Русије напредују огромним корацима, што Вашингтон гура у поновно премишљање о свом приступу наспрам ова два геополитичка играча. Аналитичари су деценијама указивали да би се блиске билатералне везе Москве и Пекинга могле једноставно отписати.

Јасни знаци

Превладавајућа мисао у посљедње вријеме у Вашингтону и Бриселу је да Кина и Русија нису способне за изградњу трајног савеза. Тврде да су препреке за остваривање једног таквог сценарија бројне и компликоване, као што је период међусобног анимозитета између Русије и Кине, и да постоји сукоб интереса који та два играча неће моћи да избјегну. Или нам је, на крају крајева, тако речено.

Међутим, таква опажања су претјерана и могу послужити као одличан примјер пуштања машти на вољу, што је честа појава код бранилаца западног међународног поретка. Нова година се намеће као значајна за сарадњу Русије и Кине, јер два азијска дива већ раде на креирању све дубљих веза у широком спектру области.

Јасно је су везе између Кине и Русије премашиле тачку у којој би могле бити описане као присилна сарадња, као што већ говоримо о тренутно незваничном савезништву. Као што је наведено у Модерн дипломасију, иако не стварају савезништво у класичном смислу, двије земље су успоставиле стратешко партнерство покривајући све оне карактеристике које подразумијевају савезништво.

Постоје јасни знаци да су Русија и Кина одавно увидјеле све предности међусобне сарадње. Због немилосрдних напора Вашингтона обје земље се суочавају с економским изазовима, као и изазовима по безбједност својих граница, што пружа довољан импулс да се њихови интереси приближе.

Заправо, Форин аферс истиче: ,,Продубљивање војних веза међу ова два бивша ривала јесте могуће. Снажније стратешко партнерство између Москве и Пекинга би временом могло замијенити пола вијека америчке војне стратегије и планирања.“

Очај у којем се налази Вашингтон резултира одлучношћу да се очува такозвана глобална хегемонија, а то доводи до тога да се два азијска дива у „војној игри“ држе заједно. Од 2003. године реализовали су 30 заједничких војних вјежби, међу којима је најпознатија „Восток 2018“ чији је домаћин била Москва, гдје је учествовало 3500 припадника Оружаних снага Кине. Поврх тога, Кина је однедавно постала најпоузданија муштерија руске војне индустрије.

Превелики притисак који Вашингтон врши на те двије државе тешко да је једини покретач њиховог брзог зближавања, имајући у виду да су оне међусобно економски зависне. Русија је претежно извозник сировина и отежан јој је приступ напредним технологијама и капиталу. Кина, с друге стране, представља великог потрошача нафте и гаса, а у исто вријеме располаже огромним капиталом који инвестира у иностранству.

Разбијање медијског монопола

Кинеска генерална управа царина је дала податак да је у прошлој години укупни билатерални трговински промет премашио 100 милијарди долара. Руски премијер је, коментаришући ове бројке, изјавио: ,,Прије десет година овако нешто нисмо могли ни да замислимо, али сада можемо да поставимо циљ и до 200 милијарди долара.“

Тешко је то назвати претјеривањем јер су посљедњих дана прошле године Москва и Пекинг закључили низ споразума о међусобној сарадњи у областима као што су енергетика, пољопривреда и свемирски програм. У Шангају, на Кинеском међународном сајму увоза, двије земље су потписале још четири споразума о изградњи реактора у нуклеарној електрани на Тајвану заједно са споразумом којим се Русија обавезала да помогне Кини у изградњи брзог неутронског реактора ЦФР-60. Прошлогодишњи „Airshow China“ је јасно показао да је успјешно закључење уговора о снабдијевању руских најсавременијих С-400 и Су-35 оставило Кину гладном за још више војних технологија, пошто су потписана још три уговора одмах након објављивања да је Русија испунила уговорне обавезе према свом сусједу.

Међутим, не треба потцјењивати фактор непријатељства Сједињених Америчких Држава када говоримо о брзо растућим руско-кинеским односима. Важно је напоменути да је Стратегија националне безбједности заједнички означила Кину и Русију за покушај „нарушавања америчке безбједности и просперитета“ као што је урадила и нова Стратегија сајбер безбједности Министарства одбране САД.

Не изгледа као да је Вашингтон превише уплашен због супериорности Русије и Кине над САД, имајући у виду да су азијске државе генерално мирољубиве, поготово упоређујући их са одређеним земљама на Западу. Чини се да САД сада не могу да сваре чињеницу да њихов формално неспорни медијски примат опада. Недавно је и Јапан изразио своју забринутост да ће се због природе међусобног зближавања Русија и Кина наћи на челу свјетског медијског извјештавања. Ова два дива азијског континента успјешно су имплементирала око 400 различитих медијских програма, истовремено олакшавајући контакте међу младим новинарима кроз различите свеобухватне праксе. Чак и сада, гледаоци у Кини су у могућности да гледају руске телевизијске програме са кинеским преводом.

Интересантан податак је да је америчка приватна обавјештајна компанија позната као „Стратфор“ у серији студија на ову тему дала прилично суморне процјене брзог зближавања Русије и Кине, сматрајући да ће тиме САД бити остављене далеко иза. Коначан закључак аналитичара ове компаније је да би приближавање Руске Федерације и Кине омогућило тим државама да наставе да се удаљавају од међународног поретка који предводе САД.