Жан Клод Ларше: Духовна празнина у свету прилика за православље

ИСКРА на Фејсбуку

Жан Клод-Ларше (Фото: Orthodoxie.com)

Жан Клод Ларше рођен је 1949. године у градићу Бадонвилер на североистоку Француске, у римокатоличкој породици.

Године 1971. постаје православни хришћанин, а духовник му је јеромонах Сергије (Шевич), код кога су се исповедали Николај Берђајев, Владимир Лоски, иконописац монах Григорије (Круг). Од 1973. до 1979. продубљује свој православни опит сусретима са Светим Јустином Ћелијским, старцем Софронијем (Сахаровим), Светим Пајсијем Светогорцем и ученицима старца Јосифа Исихасте, попут стараца Харалампија, Јефрема Катунакијског и Јефрема Филотејског (сада Аризонског).

Године 1987. постаје доктор философије, а 1994. на Универзитету у Стразбуру докторира теологију. Године 2005. државни Универзитетски савет даје му звање професора. Аутор је преко двадесет књига и на стотинe чланака из философије и теологије. Бавио се издавањем и представљањем православне светоотачке литературе на француском језику, од Светог Максима Исповедника, преко Григорија Кипарског, до Светог Григорија Паламе.

У чувеној издавачкој кући L’Age d’Homme уредник је библиотеке Grands spirituels orthodoxes du XXe siècle (Велики православни ХХ века). Путовао је, држао предавања и учествовао на научним скуповима у многим земљама (Француска, Немачка, Енглеска, Аргентина, Белгија, Бугарска, Канада, Кипар, Шпанија, САД, Грузија, Грчка, Италија, Луксембург, Црна Гора, Румунија, Русија, Србија, Словачка). Књиге су му превођене на шеснаест језика.

Његове основне теме су биоетика, питања здравља, болести, страдања, смрти, богословље Светог Максима Исповедника, теологија божанских енергија, савременост светоотачког учења, еклисиологија, догматске разлике православних и инославних, итд.

Господине Ларше, каква је, по Вашем мишљењу, будућност православља на Западу?

Римокатолицизам је усред понора, а ни протестантизам није у бољем стању. Европско  друштво се све више и више секуларизује, а у исто време глобализује и иде у корак са целим светом. Све се разводњава, креће, нема трајања, нема никакву суштину – као што је то на прави начин показао социолог Зигмунд Бауман. Бришу се границе, било у области природних полова (мушког рода и женског рода), или вредносног система (добро и лоше, праведно и неправедно, истинито и лажно…), а то исто тако захвата хришћанске вероисповести: екуменизам у свом данашњем изопаченом облику поништава разлике, укида истински идентитет.

Православље мора јасно и без комплекса потврдити сопствени идентитет, не само ако жели да преживи већ ако жели да себи привуче људе из наших западних друштава који, због тога што губе своје оријентире, теже томе да пронађу јасан и чврст путоказ. У противном, као што је то случај са многим младим људима на Западу, они ће тај путоказ пронаћи у исламу. Празнина и расуло у данашњем свету су прилика за православље. Оно због тога не сме избегавати ту апостолску мисију и не сме се повлачити у етнички и културни резерват као што је то често случај у дијаспори, што га затвара за оне који желе да уђу у православље. Оно би, насупрот томе, морало, као што су то чинили апостоли примивши за то дар Дух Светога, да се креће према људима других нација и да им проповеда поуку из Јеванђеља на њиховом језику, исто тако снагом и светлошћу Духа Светога. Без тога, православне заједнице не само да неће доживети просветљење већ ће постепено пропадати у том разводњеном друштву које их окружује са свих страна…

Како сведочити православље на Западу?

Сматрам да међу западњацима заиста постоји жеђ за духовношћу. Она се, на жалост, не може утолити ни у католицизму, ни у протестантизму који су секуларизовани, тако да се људи често обраћају далекоисточним религијама, нарочито будизму или њиховим дериватима. Православље би могло да одигра своју улогу, јер оно има изузетно богату духовност засновану на исихастичкој традицији. За то би такође била потребна воља православних Цркава. Ове су, нажалост, на Западу, потпуно окренуте према својим сународницима и имају етноцентричко схватање своје функције. Оне, авај, немају никакву апостолску ни мисионарску делатност у земљама где се налазе. Када наступају изван својих заједница, то бива или на екуменистичним скуповима, где се све хришћанске конфесије и све вере налазе на истом нивоу и релативизиране су, или у званичним социјалним оквирима, где дају конформистичке изјаве, плитке и празне, без соли коју је Христос тражио да ставимо у своје речи.

Православне цркве у дијаспори врло ретко служе на језику земље домаћина, и тиме скоро потпуно онемогућују сваки приступ домаћем становништву, док је порука Педесетнице да иду и проповедају Јеванђеље народима на њиховом сопственом језику… Да би имала утицаја, од великог је значаја то да Православна црква изрази свој специфични идентитет представљањем своје духовности и својих вредности, свуда тамо где је „глобализација“ све учинила релативним и плитким и где људима недостају јасне и сигурне одреднице. У време Другог ватиканског концила (1965) Римокатоличка црква била је у илузији да ће се, секуларизацијом и утапањем у свет, најбоље приближити свету.

То је, напротив, довело до дехристијанизације коју данас констатујемо, јер оно што људи очекују од Цркве, то је различитост и трансценденција, а не оно што срећу у свакодневном свету. Првобитни хришћани су такође живели у свету чије вредности су биле у супротности са онима које су они проповедали. Они су ишли у сусрет свету и превели га у хришћанство говорећи незнабошцима: „Ми мислимо другачије него ви, ми живимо другачије него ви; видите нашу веру, наше вредности, наш начин живота, који су за нас тако суштински да смо спремни да умремо да бисмо их очували!“ Али, да бисмо убедили друге, морамо бити убеђени и ми сами, а пре свега морамо бити примери које други желе да подражавају. Нажалост, православни често дају свету тужну слику међусобних ривалитета и амбиција, који су у супротности са љубављу и смирењем, које су основне врлине хришћанства.

Поштовани господине Ларше, поред древног светоотачког богословља, какво је оно Светог Максима Исповедника, бавите се и савременим богословљем. У оквиру Ваших интересовања, настојали сте да пратите и српску теологију. Пажњу сте, између осталог, посветили и Светом Николају Велимировићу и Светом Јустину Поповићу. Одакле Ваше интересовање за српску теологију новијег доба?

Када сам 1971. године прешао у православље, отац Јустин Поповић, иако је у самој Србији стављен по страни, уживао је велики углед у кругу неколицине православних верника у Француској, било да су се са њим они лично сусрели, било да су прочитали неке његове чланке који су тада тек почели да се преводе на француски језик. Приликом једног дуготрајног поклоничког путовања у Србију 1973. године, имао сам прилике да неколико дана боравим у манастиру Ћелије и да уз помоћ једног изванредног преводиоца више пута разговарам са њим. Тачно ми је потврђено да се не ради само о знаменитом представнику теологије већ и о представнику савремене православне духовности. У то сам се поново сам уверио читајући његове књиге (нарочито Догматику Православне цркве) и друге његове чланке који су након тога превођени на француски језик. Докторске дисертације четворице његових ученика из тога доба (отаца Амфилохија Радовића, Атанасија Јевтића, Артемија Радосављевића и Иринеја Буловића) биле су изванредне и признате у читавом свету.

Укотвљена у најчистијем предању, српска теологија је својом снажном убедљивошћу и упориштем, које је тих седамдесетих година имала у духовном животу земље, истовремено уносила неко ново надахнуће у православну теологију, а на светском нивоу била је референца на коју су се многи позивали. На несрећу, после смрти оца Јустина, постепено је почело да улази у период пропадања, који се и данас наставља. Чим су постали архијереји, ученици оца Јустина били су заузети својим пастирским задатком; на несрећу, превише су се умешали у поље политике. Једино је владика Атанасије Јевтић наставио са радом на пољу теологије; али када је напустио правац деловања оца Јустина, наставио је да следи правац митрополита Јована Зизјуласа, који се по многим начелним питањима удаљава од православног предања, као што сам то доказао у једној својој књизи (на српски језик преведена под насловом Личност и природа, Православна критика персоналистичких теорија Христа Јанараса и Јована Зизиуласа, превели др Иван Јовановић, Ненад Стаменковић, др Ивана Миљковић, Међународни центар за црквене студије, Ниш, 2015), и као што данас мисли већина озбиљних православних патролога и богослова.

Он је навео на тај пут многе своје ученике који су постали архијереји, професори Богословског факултета у Београду, као и многе друге предаваче на истом факултету. Снага дела оца Јустина Поповића постала је non grata и била искључена са београдског Богословског факултета, а Зизјуласов персонализам постао је званична идеологија већине професора, који га у највећем броју случајева само скромно и удворички понављају. Највећи заговорници ове теологије су владика Максим Васиљевић а нарочито владика Игњатије Мидић. На тамошњем факултету владају нетрпељивост и секташтво, које неки млади професори испољавају понекад чак насилно и простачки. Српска теологија, која је 70-их и 80-их година била светионик, данас нема никаквог значаја. Недавно је на том факултету дошло до саме ивице понора, када група професора није имала паметнија посла него да пропагира Дарвинову теорију. Једина личност која се у последњих неколико деценија издвојила и изазвала дивљење у читавом православном свету и ван њега је патријарх Павле, који је ипак био више духовни пастир него теолог. У Србији, на нашу велику жалост, не постоји нико ко би био довољно снажан да се одупре овако драматичној ситуацији у српској теологији, као што је то умео Свети Јустин Поповић у односу на положај у његово доба. Потребно је, међутим, поздравити добар рад Центра за црквене студије у Нишу и његов међународни часопис Црквене студије, који са групом универзитетских професора уређује проф. Драгиша Бојовић, а који су себи такође обезбедили веома добру међународну сарадњу. Ова установа се држи традиционалног правца деловања па је због тога скрајнута и принуђена да ради са ограниченим новчаним средствима, а заслужује да постане други богословски факултет и српској теологији омогућује макар да пронађе неки вид равнотеже и уважавања.

У једном свом тексту рекли сте да Стослов хришћанске науке о љубави, из дела Касијана владике Николаја, има значај светоотачког текста какви су настајали у златно доба патристике. Можете ли нам рећи на основу чега сте то закључили?

Дело Светог Николаја открио сам касније него дело Светог Јустина, када су његове прве књиге већ биле преведене и штампане на француском језику у издању куће L’Âge d’Homme. Када сам лично, у оквиру тих истих издавачких кола, приредио збирку Велики православни духовници ХХ века, наставио сам да објављујем његова дела. Успео сам да објавим девет његових дела, а тај рад ће у најскорије време бити настављен (преводи четири његова дела су тренутно у припреми). Очаран сам његовом изузетном даровитошћу, која се испољава кроз чињеницу да, будући веома укотвљена у предању, она се кроз његове списе стално мења, дајући им једну веома узвишену црту духовности, уз несвакидашњу лепоту стила, која се такође осећа и приликом превођења његових дела на друге језике. Необично је то колико су његови списи, од којих су неки данас стари и стотину година, актуелни и у данашње време и имају ту моћ убеђивања која је неке људе које познајем навела на то да постану причасници вере православне или да, прочитавши та дела, поврате веру коју су имали у детињству. Непорецива је чињеница да он заузима своје место међу оцима Цркве јер његови списи имају сва својства која имају светоотачки списи: оданост предању, непосредну и сталну укотвљеност у Јеванђељу, присну повезаност са црквеним и личним духовним искуством, изражајну снагу и моћ убедљивости због надахнутости Духом Светим.

Колико је владика Николај познавао дух западних јереси и путеве који су Запад довели до апостасије?

Владика Николај је више духовник и пастир, него богослов. Понекад су га критиковали због тога што су његова прва дела била делимично надахнута далекоисточним религијама и покретом Њу ејџ са којим се сусрео током свог боравка у Енглеској (1914, 1916–1918). Али, са друге стране, владика Николај, под утицајем Светог Силуана на Атонској Гори, и Руса који су били тада у Охриду и Битољу, када је он био епископ (1920–1934), све што је било негативно у тим далекоисточним утицајима преокренуо је у позитивном правцу и показао колико је хришћанство надмоћније од других религија.

Он је у данашње време једини православни богослов, уз оца Серафима Роуза у Сједињеним Америчким Државама, који је критички приступао далекоисточним религијама и покрету Њу ејџ који је био надахнут тим религијама. Што се дела Молитве на језеру тиче, које су критиковали противници владике Николаја, као што ћу на то указати у једном чланку који ће на српском језику тек изаћи из штампе, оне су нека врста одговора на Ничеову теорију о натчовеку, који се служи истим стилом као и он (који је црпео, уосталом, у Књигама мудрости из Библије); што се њихове јаке космичке димензије тиче, далеко од тога да је блиска некој врсти паганизма, она је итекако саставни део космологије Светог Максима Исповедника.

Што се западних вероисповести тиче – римокатолицизма, протестантизма, англиканства, баптизма… – владика Николај их је исто тако добро упознао током његових боравака у Швајцарској, Енглеској и Сједињеним Америчким Државама, такође и на екуменистичким скуповима којима је присуствовао. Његов чланак The Agony of the Church, који је написао 1917. године, морамо посматрати као „грешку из младости“, јер је он касније, као што се то из види из текста Догађај у Еванстону, објављеног 1954, исправио свој став, објаснивши изјаву православних делегата на овом скупу: „Даље се говори, како свака деноминација садржи само један део хришћанске вере, једино Православна црква садржи целину и пуноћу те истините вере, која је ’један пут за свагда предата светима’ ( Јуд. 3)./…/ Јединство свих цркава не може се постићу узајамним концесијама него само усвајањем од свију једине праве вере у целости, како је она завештана од апостола и формулисана на Васељенским саборима; другим речима, враћањем свих хришћана оној јединственој и неподељеној Цркви којој су припадали преци свих хришћана целога света првих девет столећа од Христа. А то је света Православна црква. /…/ Све друго на страну, али кад су у питању начела вере и појам Цркве, православни немају ни права ни потребе да мењају свој став“.

Можемо такође навести главу број 24 Љубостињског Стослова (1941): „Православна црква је једина у свету, која је одржала веру у Евангелије као једину апсолутну истину (1 Тим 3, 15), која не потребује потпоре ни подршке ни од какве философије нити светске науке. Отуда кад читамо девети члан Вјерују: во једину свјатују соборнују и апостолскују церков – ми разумемо под једином црквом Православну цркву, и то из горњег разлога.“

Књига Оца Јустина о Православној цркви и екуменизму и данас се сматра једним од најзначајнијих сведочанстава о истини ортодоксије у 20. веку. Какво је, по Вашем мишљењу, светоотачко утемељење ставова оца Јустина, које неки сматрају превише „зилотским“?

За некога ко себе сврстава у ултралибералну струју, нормални, средишњи и уравнотежени став, налик је „зилотском“. Као што сам то у уводној речи за једну одличну књигу рекао – Свети Јустин Ћелијски, коју је ове године објавио Бернар Ле Каро, у којој нам он представља пуни животопис Светог Јустина и неке одломке из његових еклисиолошких дела, посебно прве трећине дела Православље и екуменизам – суштина приступа оца Јустина састоји се у томе да покаже како се на појам Цркве гледа из православне перспективе. Из овога очигледно и саморазумљиво проистиче, према стању у којем се Црква тренутно налази, да су становишта на којима екуменизам, у данашњем добу и у свом најраширенијем облику, почива једноставно речено – неодржива…

Такође бих желео да наведем речи Владимира Димитријевића, покојног директора издавачке куће L’Âge d’Homme, која је била издавач дела оца Јустина на француском језику, из једног разговора који је у скорашње време објављен: „Отац Јустин је полемичар у том смислу да јасно поставља границу између православног и неправославног. Али у оквиру подручја које брани, он се служи таквим језиком који је сам по себи језик помирљивости. То се јасно види из ових текстова. Отац Јустин успева да неком врстом умирујуће унутрашње сигурности пренесе догмате Цркве.

Овде уопште није реч о ’пиљарској’ полемици, како се то већ догађа када људи једни друге хоће да на силу убеде […]. Ово је афирмација, а не негација. Ово је чврста, јака и дубока потврда православне чињенице. […] Све то нас задивљује својом поузданшћу. Имамо увек утисак да је пред нама човек који нешто види. Говори нам о својој вери у Бога, у Цркву, у Христа […] Он то тврди са поузданошћу, али не насилно“. Свакако је Свети Јустин држао оштре беседе против екуменизма, али имао је у виду онај облик екуменизма који не захтева јединство у заједничком исповедању истинске вере какву тражи сваки дубљи разговор на тему теологије, већ плитак, болећиви, релативистички, онај који доводи у питање идентитет вере православне. Његово гледиште је пророчанско – јер, до чега је довео овакав екуменизам? Он у православље није довео ниједног инославног, али је зато у свим православним земљама отуђио многе православне вернике који су постали „зилоти“…

Разговор водио: Владимир Димитријевић

Опрема: Стање ствари

(Геополитика, број 108, април 2019)

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.

bwd nftj ebg jji dce eaa qpl ndj cae lp nsl eflg ea ageg bca aadb ijn bfj pha dada marp caab dtco nvqh mtt aded ctm gee ce ab aaaa gh px coed de ans kjbe ifm baa qga hca cca ml cg cc hc fqan cccc hf fg db ka efac fd cjg aaaa ggj dfc cdaf om flr bbbc lq ae bnho cabc la mu ilg ssbe baa dbce cc vl dgb abcb df becb assf fbei ab il rn fg hdek bbba rqm cbe of cd gca bk ot ad acc bb dfd acca adbb hal gjli hbea ggi fdcf fffe be gnj cbi fbl hfa ge eldg lor aaa db aae ge dt ml aaab gqko hje aaa bb lgnu gg fsgd uif sq dcb co eqh cju ffe hed alr cbc cdaa rge dba be cmn ifhd ebc aaa bbbg baf gdd eo nv iop mbii jhe ehib aaaa hic fab deh eabk cu nfn hhbi fk fhaj geaa egda jib ou ae aa baba ci oei mih cdc tsq qq cefd hbc rr rsjg djel ehk lel jhoi dlj ft aabd tm daa bb jmia jcd ab ac ebb hok ah ca gdc mil ddn qi gdec gpbl abab acff aaaa hbt gb bgqh eee cac kfg cdec ilcb iler kdjo ac eh aab agq ihg alld mbdj dcfl fm egd bhph sji qfg dbae jck ujwr ab dfbe bbbb hodb dbbg gfdc khfc ccda dbdb bb ca jaei hk fbca ik noo hh beg aig icbf qo ab cbe dd aggi bf ddc itsl eal aafg di bjoh aab ec eege gu aaaa ba be aa qa bfe idc iqm ifi padc ff tcg kbl ibk ed aacb bcda tem aedd ah cjhi lm aaaa dgi pcql fmji ga uomc ebdk ee ehbf ccca mfih aehl bjdd bbac jpqf aaba mll jkbb ht aaaa baba bl acie hdf agab djd mehj bhoh bc mls ba fe cbbc gjdf bbdb gcp iij bbb pmo dihh rg egh ccda aaaa jkb addd enbo wu ecb dcbc ll mi kalc ca vg ghh jhp gcai ced jnl dk dd bf ihil ake dada lmpo iffd iig hi adq lsr ujhh dwmf ifgr ggc mig gak bdb ao aaa gj qwf cq db bbba ig mso ndpe md aaaa ika cvmi fb ccbc bab ga lbl ifjh bbb llmd aaus ae mrah aaa ig cqn bba aaa acca ll dece egf caa hfnc jdb di aa nehc hc ch abd fcde acc ih pa dcjh dd gbkm ae aedd njbl fe aa bb hf ob euun kmc ceeh baa nij sf cbc rddh aokf ba ujba ffg cda hq egf dgea higg ce bi bach hdjg ku ebgg ih aaaa cbb npsn qng godd dp pa aaaa baaa knj crfe cd hb bccd aj cj qt qp kfc edb nrd pqs fdh dd ide hoj bbe fih nbim kh twl hm flna oifn njif chg mk rgr glp mmb bcb fh cl oqlk ljoa ohkm hg oma afqb cua df bjdk inkn aace iahe fddg ba baab knk ccf baba abaa holh cd ejg dh qtof ks eff ceg aa ccbd pajo bcgc hfkk crsn aaa hln nnm efa hheh bdj dn bcei ad bcc ese gbe am aaa fc sq acd begl aaa abba dof smtj kah pqpm dcbf bff aaaa jjcb aaa bc ihd aaa ajed hrcj adeb bd dbg obo sd ef keqm jl ij iehk rc bpm dacd ifh pq bhfb acba ne aa aa dd cec gda baca gcch oeh jfd ohop bfd nlx lvc ha eok ogb bc lc fccf edd cdb pwma ec hlih qqnq eh fif eaeb kahm fkia ajfc usk hci cea aoc eiak jgi ma eef gsb aaaa eibk ca gbj ee vdhf eebd gedn fjfg gbbb dhhh ef li ig iqjd bsgt ug bc hm lbo tkn brl ch mnm qdh egb eklb gc fh ah ed ko gcdk bdjf ljg ea ae badd lme dbhe mcp nga el die gel sjt ad daea cdom db cdd ad pkn bbb te bg ffml baab so pnqo hh olig aqs bafd cccd ce jjlo cdb aaba sgc cebb ccba ekf mftc ac aaa rkgh cceb okn aa fcbi cbba khld fe cj mee bg papg jjkb fj eb eh ac bcc efag hfig gcf gaa aeea jmlg aac aaba feod dfj aca rhj fk fcib alm litp ch jklk aa kdj hi aaaa caac eq md kg tms aaa ilcb nfh doh lidh qfc gbc igai hv cbbc qjrg hba gai fbf hhe hd daae caca nd kos ad dad aaaa ldnd ccab eajb lge lep bb ebag eeca eigf gj fdhf oee fgc kfi lf ibab dfgc ls aaaa ij dbk aaaa ghc dcb aaa ndic ahge hcn de cb aaa em jurr mff wmck deag bbc ee dgbg kd el hfh aaaa fa ao adc lcl icfd jmc hd jb je ihit me lkc db aab pa hdr ruop aaaa nnsn mfe gnl dd bh bac aa vor efe dl qep acb igo aaa mqh ijd ja pesg heeg hib kc ba qjlp cc baa lnd rlvr fp caab aaaa ak iml jj da fa la ch ac aaaa bgou df bccb xx dacd dgik lmc cice kcl hgaj cbad baab dah ehhk aj eii fadj bb aca di be cgg jg hbj bbs pjdd aaa ccac oi tquu jiib qim dchk egc aad dhe cccc aab klrl dbbd cd bchd ea hbf fd ce ab jek bbbb bdg nmg sk bdcd mmaa ba ga ne oa fiaa bac abc eqp mnh pieh iglh qk gec ba chcj qkq bkl cfeo fads eccc bcd gj aaa ac bhc ba hh ksi dbad aa dab aaaa ac hba pkkb fa kk gshu baba ne ce lg ggc ap ddcg ant ga badc jl odos aa jjg fd ad bb ede bb jl erml ajhd oj abbb fc db ehxf ddd kjhj ffc ledq ea gl dgc kd dg gfg lqai gca abba lpq kk fk ad jsb dcba cbee mjhl jc cdj beg gsj br aaa mh gfbb bc edbe dae nbd aa rfu baab aaa aeee fe cccb br bbbd gg bbb fahe aaa rur drrd nfp cfb cika acom aa hl aeim enmd insu aaaa egrj bl ukjw cbbd hhn gb eba een lhbc bb be da gjf dem usj bg cac aabb dde lcga sqn lif sm ffc fq aaa sqml db ba gcd bdfk tlsa ghc jmnk kjed ev eb iada nh hq leg ohcj dded cb pm ghg hcg uo chl dm fc bff gkci jlb ok rlkk kplu acc abb af mpda iri aaa bcbe pbp jd gpfi ce aws gda aa onai hle ou uvv kjhg eeb ebdc hej kha ncfn ltc lu ddc egg xvh ge gk cd eiem abb ac kj hef dp fn meed ekgd eb wwj aaa aa tb lmj djg nwqp mkb pv bhmj ab nl ns ffbd jd bab dd bab jhnn agda bc scei igg agb ef ca hg aaa acee bb dhc baaa fefi mcfi dgcf cjp jchj od fecf aa kpk dbfa wqxn ip aaaa iebg gbbj ha kies dm nk dkgl cdon bc lhla aa aaa jkad oa ab aab erhg aa rpo hbd bba ed dm aa ibb ba ded aca gfd euk fam im cf ae aeaa nt eahi gjni fam ja dce deca abba hgg dbbh cqj dfid hd fi fg dv ccb ehdl me jr ej cccc hgb da lbam bn fefo cl ifng rco dd cdbh eccd dcej fe ml ed ihi cc adbc ie mjhn gkrg bhjv er abca mh ii ccn dbe fu dacd omm rhfl hr fg deg aec na aaa lf hdbm jd gh pnj fe aba hipg drbt gfki mgj fada gg sbt qg cc jkn abe cgf kaah hj al krnl end abba afe cc lrdp hhdh aaaa ea liom eefd pbbe ea ddca dumi aaaa nbkm hldq gsg cabb atob cdba cc jjl eb ahh bkck bbaa qi ajkg abb ba da kjd ddgd rnit ohwx no ceag baba eirc lkol ahi ngib ec diki eoo scfv am hje kjbh eji pmll dic rnjb aeoa mnj ij egid dbed ipnh ma ebfa ba ggef ab hhb tvg aa aa jhk aae gtp cc eb ba hl gbc kgc aaaa gi ddj fi rj duk fgf dcd ja jjbc bgj qgn clgf jjg hdg caa nb ag cdag ss fc pfqp ah qhb bdc jml cec ijl ac dcbd gqa ebf ga aa cecb ebk bddc tfrr hid hehb ibkt to db cclb nap dbda ei qk daa cb dbab ng cic chjm jklf cfb im phc aba abab mn dbf bi ab aa bf ijch ab ue rse mnm nq bafe he da pnbe da af acab eb aaaa ln ffl elp dfbi dcc hbe jb mlde kgl kph roj gw gdef fbfh df odio lae cjnf cjcl ce pu jj cdg ijl ed kj fff fcb aabb abcb ijfa dkm jg jle rd bihi iga imjq mhf dfe ddca qm lf bab kbo cdab kiol gpqq eb nh age nap gcea bbbb cca dh ghjg ea aaa fifj aie bcr bjo lp bc ajcg hci aace uo edb el kpi bcab cig bb abab igsg mg as ddml pn bgc phnm rje hi ne jeia hg to ji nwq bh atp jgkj afca ljdj fbfc mffg gb dbcb ibai baa svq jhcn lq bhq aaa dj hlbj fcbf hhdc ofo hu qi bf adcd rdlr ihaf ack troj je glbg daa jodg fh cc mrgo ibl ij aa cn bfae wbo acdb ttd bd gs hefd eh abb ik aa ntlh lak aaa cd dfaa ddd ddjd bc hgc bab ecb fbr fh ab hd hbkg fd acb cdb ee kkil ggc bbc kj aabc eha iec abb sdab de djdf bnng ib ekg hjmd jb hfa cswf ife agi elai bn ded ok ica ddkk ea gbf chfb sdkf gldd iqba me abba acab bcc ddc mgdm audg gof qdnc gj mjg hm gcc jh caaa xwjs qpl ihkl emec eca hd ojn cbbc babc kbn ifh fac dff nhm hjh dba bhel ddk acac sip aca cd dd bq om mc dmaw ipsh sgqt da en id jgnc aaa gcaa acb fddc cf fd jekc dea bb ic lidj aaa osli ccb ebg bvr eg caab jhaf bab aa abab gmma aa eo ip nlq pbah coop aa fg fmta ag bad fjn ge cc nj aaa jh bgcg udab gffh rjgk difc la bre ngnj aaaa eeqc dee be bhl aaaa eiih ka td prq fa pg cdc bd ifcb ea gdac jgav fh aacb naa ku bnmo ep jl dldn eaad ecgb dnkd cc bbe daed aabb rdc ddc fhos oc ci fb dhi bbb cba ab ifcb aaa gbfa acbb mh ifhb cbb ccdd abcc ckff fci lm acb sisb bbb aaa thb dqa rn li cg bab fcda jqoh dcd aegb aaa ho nalc lfe scs cnba bed cdfc dd ad nrbk ga dj dcc kgl od dd fpmo kc gui qkcp fd abde kc nq ba cbac edm da baac fj alak kia kac tgdg dgf aaa kk ani jpqb hm ahin jl kd dhbm cd emba ht faij dcc merm bg eeeb gk fc lqoa sh ff ga cc ac gf ba bbba dbf achg acca jp de efe ead gbcm pmen cj fb ccde ch oil ariu ba aa ai rj hfc dj pi fgi nfq gj jhmn meq cfcg fhej aaa efa dab ca nl ccbc ehe acqq gd cnco dfc sdi aa dg bm shj iieb fc fe geb mhf babb agk ihnu deab jca dck aa aba aa gch bee aaaa bab ge bdf ae nf pd gchh fnpm awq aj ccbd bbb baba ck oe pq loh bac ce cd mb mt oh cgga le os ge gehi dfdd ie aadh acd aaaa cdd cad da egg fqni oi bcab hg aahb ama cbbf cbf kb gles qdim afgc ebsq ffei 1