Закон о заштити Американаца од странаца: Да ли ће Бајден или Трампови финансијери пресудити ТикТоку

Одбројавање се убрзава, 19. јануар све је ближи – последњи дан мандата Џоа Бајдена и дан кад ће ТикТок бити забрањен у Америци ако његов законити власник, кинеска компанија ”Бајтденс”, не подлегне законској изнуди и мрежу с најбољим алгоритмом вештачке интелигенције на свету не прода некоме морално-политички подобнијем од дотичних Кинеза.
Осим ако Бајдену тог последњег дана његовог мандата не уруче оловку да потпише једнократно, прво и последње одлагање америчке пресуде ТикТоку.

Орвелова машта

Који није само осумњичен да би могао да утиче на Американце и да би могао да прикупља њихове личне податке за потребе Комунистичке партије Кине, већ из домена тих хипотетичких злочина – какви би можда могли да се догоде па као такви већ подлежу казни, што значи да Џорџ Орвел није био довољно маштовит – мрежа кратких видео садржаја сада је оптужена и да је одговорна зато што су Румуни гласали за не-НАТО председничког кандидата у првом кругу избора. А будући да је запретила реална опасност да Калин Ђорђеску у другом кругу убедљиво победи своју НАТО противкандидаткињу – са шездесетак одсто гласова подршке у респектабилним анкетама – избори су, нормално, у име заштите либералне демократије, путем обавештајних служби и суда морали да буду поништени. Све иако је тај исти суд, који носи звучну титулу Врховног у Румунији, претходно пресудио да је на изборима све било у реду…

А неки сличан суд у Америци – Апелациони суд у Вашингтону – прошлог петка је из сличних побуда пресудио да ТикТок, апликација коју активно користи сваки други Американац, њих око 170 милиона, треба да буде забрањен, и да се на случај ТикТока и Американаца не односи заштита Првог амандмана на Устав САД који гарантује апсолутну заштиту слободе говора.
Слободе говора, наиме, сме да буде таман колико и слободе избора – искључиво оног кандидата у Румунији који је одобрен на месту које се за та питања сматра надлежним. А то свакако нису ни Румуни ни оних 170 милиона Американаца.

Државна пиратерија

Пут за забрану ТикТока у Америци отворен је Законом о заштити Американаца од апликација које контролишу страни противници, кога је Бајден потписао у априлу ове године тако да почне да важи 19. јануара 2025. Класична изнуда: или ће кинеска компанија Бајтденс продати ТикТок неким Американцима, или ће ТикТок бити изгнан из Гугл и Епл продавница апликација, значи, забрањен.
Званично образложење за овакву државну пиратерију – дајте нам оно што ви имате а ми немамо – упадљиво је слично румунском случају. Укратко, и овде се као аргумент потежу разлози националне безбедности и фамозне процене обавештајних служби; иначе, истих оних које су већ процењивале, то јест лагале о руском мешању у америчке изборе, о ирачком оружју за масовно уништење, о лап топу из паклаХантера Бајдена… Сада пак тврде да би кинеска влада могла да употреби податке о америчким грађанима и злоупотреби алгоритам ТикТока да утиче на те америчке грађане.
Шта раде „Гугл“ и „Фејсбук“*

Из овога се, узгред, рађа неминовна сумња да све остале гигантске ИТ компаније, од поменутих ”Гугла” и ”Епла” до ”Фејсбука”* Марка Закерберга, све то – прикупљање личних података и злоупотреба алгоритма у политичке сврхе – већ раде у корист америчке владе и обавештајних служби, чим за њих није измишљен закон какав је измишљен да би се (и) ТикТок ставио под њихову контролу. Ово тим пре што је кроз, начелно, исти третман прошао оснивач Телеграма Павел Дуров који је у Паризу хапшен да би и Телеграм доспео у службу истих обавештајних служби које су у оквиру НАТО-а задужене да бирају румунског председника.

При чему је случај ТикТока и додатно ургентан због алгоритма вештачке интелигенције који је, како својевремено рече сенатор Марко Рубио, ”један од најбољих на свету” а није под контролом америчких служби. Марку Рубију је, као што је познато, у предстојећој власти Доналда Трампа намењена висока функција државног секретара.

Трампови финансијери

Но, као и у свему другом, Трампова позиција није тако једноставна, и то не само зато што један од његових важнијих финансијера Џеф Јас поседује значајан удео у ”Бајтденсу” док неки други, као бивши министар финансија Стивен Мнучин, хоће да га купе багателно. Трамп је у првом свом мандату покушао да забрани ТикТок. Ни то није успео а после се и предомислио, па сад неће да га забрањује како превише моћи не би дао ”непријатељу народа” Марку Закербергу. Но питање је шта ће уопште моћи да учини ако и Врховни суд САД пресуди као Апелациони у Вашингтону.
Али питају се и Кинези, који су већ најавили да ће се ”чврсто успротивити” присилној продаји ТикТока. Што ће рећи да су на помолу и узвратне мере…

Шта открива случај ТикТока? Чему служе друштвене мреже и каква је њихова веза с америчким обавештајним сектором? И зашто се либерална демократија све више претвара у диктатуру?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили издавач из Швајцарске Слободан Деспот и публициста Марко Танасковић.
*Активности „Мета“ – друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм забрањене су у Русији као екстремистичке