Захар Прилепин: ДВОСТРУКИ СТАНДАРДИ ХРАБРОСТИ

На интернету, видим, активно се расправља о једном локалном момку који је јавно рекао да су „Украјинци другоразредни људи“ јер он тамо не види „никакве побуне“.
Да, ова тачка гледишта се, нажалост, често налази у коментарима.

Таквима обично препоручујем да оду и покушају да затворе Јељцин центар – институцију коју не воли 90 одсто Руса – у Русији вас због тога неће убити, неће вас чак ни стрпати у затвор на 20 година.
Али – „то је нешто друго“.

Док су код нас под Јељцином распарчавали нашу државу и на сваком спрату власти седели аутентични страни агенти, а поред њих као саветници седели легални агенти утицаја и обавештајних служби – да ли смо се ми овде страшно побунили?
А сад о Украјини.

У Украјини је безброј људи који су подржавали руски свет – у затвору. То су људи који су подржали нашу земљу и нашу војску речју и делом.
Ми их не размењујемо. У затвору су од 2014. године. Од 2015. године. Од 2022. године. А они који су затворени ове године одлежаће 10, 15, 25 година.

И ми на државном нивоу не чинимо ништа да их ослободимо.

У Украјини хиљаде и хиљаде људи имају пријатеље који су похапшени. Неки су 9. маја изашли са црвеним барјаком или георгијевском лентом, други су хранили руске војнике кад су били тамо, трећи су из неког разлога звали или писали руској страни док су се кретале колоне Оружаних снага Украјине, – и сад су сви они у затвору.
А Украјинци који познају ове људе који су похапшени широм Украјине виде како се завршила њихова подршка Русије.

Пишу ми: „Сада радити са Русијом – то је карта у једном правцу. На то се ни једна нормална особа неће усудити. Идејне и неустрашиве људе су похапсили. То је то, сад им нико неће помоћи. Зашто то не разумеју у Русији?“
…Не знам зашто људи то не разумеју. Они тамо имају своје разлоге, можда и тешке.

Ми смо разменили Медведчука и отприлике ту замрзнули процесе.

Међутим, кад чујем или читам ове храбре руске људе који вичу: „Зашто се тамо не побуне?“ – желим да им поручим само једну ствар:

– Скупите храброст и овде, у самој Русији, и питајте: зашто не размењујемо оне који су се тамо побунили?!

Па ако чак ни за то немате храбрости, шта тражите од „другоразредних“ људи који, за разлику од вас, живе у реалној неонацистичкој диктатури, где људе „због лајкова“ отимају, муче, убијају и осуђују на огромне затворске казне.

(prilepin.livejournal.com; превео Ж. Никчевић)