Захар Прилепин: ДРАГИ ВАШИНГТОН ПОСТ! ПИШЕМ ВАМ ИЗ РУСИЈЕ…

The Washington Post пише да просто не треба признати изборе у Русији. Тачније, пише Јулија Наваљна. Тачније, не пише она, већ њој.
Није ни важно. Разумели сте. Бацили су пробни камен – и посматрају.

Мислим да они то не могу да ураде. Али, како би било лепо кад би се на то одлучили. Била би то чиста срећа.
И не само то, да не признају изборе – нека САД и сви њени несрећни послушници уопште не признају Русију, њено постојање, њен смисао, њену историју, њену будућност. Ионако то раде, али нека иде све до краја. Нека једногласно одлуче да нас нема.

Да они „имају право“, а ми овде сви ресетовани и стављени у режим одсуства.
Јер само режим потпуног одбацивања нас обезбеђује у Русији истинску, огромну, нама неопходну националну демократију.
Дешава се управо оно о чему либерали овде толико дуго блебећу: Русија постаје заиста слободна.

Само Русија искључена са дневног реда колективног Запада има јединствену шансу да постане она сама – каква је од Бога замишљено, без оног вечног разматрања „како нас тамо виде“. Само такво стање ствари оставља владара Русије очи у очи са својим народом.
Притом, Запад као такав неће нам нигде побећи: наставићено да се хранимо свим најбољим што његова култура показује (тачније: што је показивала).
Али ћемо се коначно ослободити политичког Запада.

А сад – главна ствар.
Само тако, у режиму потпуне блокаде, овде ће изумрети сви безбројни западњаци – у сфери бизниса, медија, културе, образовања, политичке мисли.
Разбацани свуда – назовимо ствари правим именом! — идеолошки агенти Запада, као и природна, пажљиво негована пета колона овде, неће имати шта да дишу у Русији.
Неки од њих ће постати хистерични и демаскирати се.

Други део ће се, без надзора и дохрањивања, сам осушити и отпасти, као краста са ране.
Драги Западе! Драги The Washington Post! Пишем вам из Русије. Све сте добро разумели: ми смо туђинци. Послушајте Јулију. Немојте нас изневерити. Идите дођавола.

(Телеграм канал З. Прилепина; превео Ж. Никчевић)