Вукосав Томашевић: ПОГЛЕДАЈ ДОМ СВОЈ, АНЂЕЛЕ!

Србија је, одавно већ, земља чуда, у којој је све могуће и све дозвољено.

Под формом демократије и људских, појединачних, колективних, мањинских и свакојаких других права ко год хоће може да јавно изнесе шта год му падне на памет, да прозива, вређа, лупета до миле воље,   унапред знајући да је амнестиран од било какве, не само законске, него и јавне, моралне и сваке друге одговорности. Таблоизирани медији једва чекају да од свакојаког будалалука направе скандал, “догађај дана”, а онда се тема препушта “стручној анализи” масе анонимних “коментатора”. Тек ту престаје свака граница, и логичка, и морална, и језичка и граматичка…

Најновији, свакако не последњи овакав пример је јучерашње (петак, 25. август) саопштење “Информативне службе СДА Санџака Огранак у Пријепољу” којим се тражи забрана за вечерас заказане књижевне вечери Боре Чорбе Ђорђевића у Матичној библиотерци “Вук Караџић” у Пријепољу.

У овом саопштењу аутори истичу “да је недопустиво да се пријепољска библиотека користи за промоцију квазиуметника Боре Ђорђевића” и да је “овај назови уметник познат по величању ратних злочинаца и масовних убица, хомофобији и борби против новог светског поретка треба да одговара пред законом”.

Никоме нормалном и елементарно информисаном не треба доказивати да је БораЂорђевић све супротно од наведеног.

За почетак анализе “става” СДА ваља уочити да у саопштењу два пута користе термин “пријепољска библиотека”, без помињања Вука Караџића, чије име ова установа културе носи већ деценијама. Тек да се одреде према свему што има српски предзнак.

За мање упућене у политичка збивања у овом делу Србије ово је само нова епизода у вишегодишњем покушају једног пријепољског имама да се најстарији мост на Лиму назове именом окупатора Мухамеда Фатиха и део небројано пута изреченог захтева да се успостави, у време окупације овог дела Србије смишљена, некаква аутономна област звана Санџак, “чија је једна нога јака, у Новом Пазару, а другу треба учврстити у Пријепољу”. Подразумева се, елиминисањем свега српског.

Рођен сам и 65 година живим у Пријепољу, од детињства до дана данашњег имајући једнако добре другове, пријатеље и комшије мухамеданске као и православне вере. Први комшија ми је Бошњак. Од када памтим гости на крсној слави у мојој кући били су, и биће, и муслимани.

Као народни  посланик учествовао сам у припреми и  гласао законе којима је уређен и обезбеђен друштвени статус Муслимана/Бошњака као мањине  у Србији. Када бих био у прилици, поново бих то урадио, из срца и убеђења.

Бору Ђорђевића упознао сам пре 40 и кусур година. Много пута ми је рекао – можда није пристојно да то објављујем – да га после родног Чачка најлепше успомене вежу за Пријепоље.

Причао ми Бора како је још као клинац, гимназијалац,  долазио на Лим да пеца кленове и да је ту упознао Ремзију Чокића Чола, првог и јединог правог пријепољског хипика. Од тих дана Чоле се не куне ни у нацију, ни у веру, ни у сопствену децу – него у Бору.

Када је, пре 45 година, саграђен Дом културе у Пријепољу, Рибља чорба је свирала пред пуном салом. Обнову манастира Милешева 1989. Године Рибља чорба помогла је донаторским концертом пред 2 и по хиљаде посетилаца са плаћеним улазницама у тада новоотвореној спортској хали у Пријепољу.

На позив владике Филарета Бора је неколико пута увесељавао младеж за дочек Српске нове године у порти Милешеве.  У првој деценији овог века, као активни члан Демократске странке Србије, Бора је у више наврата учествовао у изборним кампањама и тим поводом приређивао перформансе у Пријепољу. Последњи пут Рибља чорба свирала је у Пријепољу у лето 2013. Пред непрегледном масом спортиста учесника МОСИ, Пријепољаца и гостију из околних градова.

За све те деценије свако гостовање Боре и Чорбе у Пријепољу било је празник. Кад сад, одједном, Бора душманин!?

У пријепољским кафићима свакодневно свирају Борини хитови. Рефрене заједно пева српска и бошњачка младеж. Уз Чорбине песме веселе се сватови на српским и бошњачким свадбама.

Ко, и зашто, производи сукоб?

Протагонисти ове зле крви су следбеници Алије Изетбеговића, који је изазвао грађански рат у БиХ и Суља Угљанина, који деценијама јавно позива на рушење Србије, призивајући НАТО бомбе и страну војну интервенцију. Тек онако, успут, са великом радошћу је поздравио признање тзв. Косова и у ту част братски омезетио са Тачијем и  Куртијем.

Историјски, идеолошки  и политички – то су следбеници Бењанина Калаја, “цвећа хрватског народа”, потомци вражијих, ханџар и других дивизија, који мисле да их је запало да изврше ревизију историје. Потомци оних пријепољских муслимана који су усташе дочекали цвећем и у априлу 1941. ишли у Загреб да измоле Павелића да Пријепоље уђе у састав НДХ. А ми ћемо да вечно ћутимо о њиховим ђедовима који су, када су мислили да су овде завршили посао, кренули на Русију!

Тамо су га, под Стаљинградом, спроводећи Хитлеров  нови светски поредак, баш најебали. Из тога доба у Пријепољу је остала изрека: “Ђе си кренуо бициклом на Русију?”

Бора Ђорђевић је најзначајнији српски рокер и рок-аутор, песник и вишедеценијски члан Удружења књижевника Србије. А забрану његовог наступа у граду који су основали и где су се сахрањивали Немањићи захтевају, без срама и страха од било каквих последица, они који се поносно представљају настављачима традиције Хитлеровог извршитеља Аћиф ефендије.

Све је то могуће, дозвољено и некажњиво у Србији, земљи чуда, шампиону демократије и свакојаких права и неправа.

Није тешко разумети да су охрабрење за овај безобразлук пријепољски СДА јуришници добили из Сарајева, где је ономад забрањен филм Радоша Бајића. А у свежем је сећању и захтев, из исте кухиње, да се забрани приказивање филмова Емира Кустурице.

Једина истина у овом саопштењу СДА је да је “овај назови уметник познат по борби против новог светског поретка“. Наравно, на част и славу Бори!

Није тешко замислити какав страх обузме све Бајдене, Клинтоне, Џонсоне, Сороше, бриселске гологузе бирократе и све њихове следбенике када на њих, са гитаром о рамену и тирадом вицкастих стихова, у јуриш крене Бора Ђорђевић. Истина, можда се они баш и не би толико препали од Боре, али њихов проблем је што га у рушењу њиховог поретка подржава 80 процената грађанаСрбије, сто и нешто милиона Руса, милијарда и кусур Кинеза и већина остатка планете.

Нас, Руса, Кинеза и осталих неколико милијарди против Новог СДА светског поретка!

А највећи проблем ових љубитеља новитета је што се Бори Чорби придружио Владимир Владимирович, који управо меље тај њихов нови поредак исто онако ефикасно како је то са Хитлеровим Новим поретком урадио друг Јосиф Висарионович.

Бора ће вечерас говорити поезију у Пријепољу, верујем пред рекордним бројем посетилаца. Такође сам сигуран да ће, на само њему својствен начин, одговорити, читај исмејати, и ове локалне и глобалне сејаче мржње и утургузе Новог УСА светског поретка.

Ремзија Чокић Чоле доћи ће пар сати пре Боре, да заузме место у првом реду.

Никоме од нас који ћемо вечерас уживати уз Борине стихове, као ни огромној већини грађана Србије, без обзира на националну, идеолошку или било какву другу припадност, није јасно како је могуће да се јуче и данас, поводом овог бесмисленог захтева СДА, ни једном речју не огласи било која званична инстанца у Србији, па ни локална власт у Пријепољу.

Овај догађај, само један у бескрајном низу сличних, свима нама одговорним и озбиљним грађанима Србије, а поготову носиоцима јавних функција и овлашћења, треба да буде аларм да се правно уреди и дефинише медијски простор и уведе макар елементарни ред у друштвену и политичку комуникацију.

Док не буде касно, скинимо паучину са очију!

 

(Аутор је новинар, некадашњи народни и савезни посланик и председник Скупштине општине Пријепоље.)