Војислав Мистовић – Невидљива борба

 

Увијек када чујем или прочитам у ковид пропаганди: „невидљиви непријатељ“ сјетим се књиге светог Никодима Агиорита – Невидљива борба. Кажу да је највећа побједа ђавола што је убиједио људе да не постоји.  Неки зборе, као Дејвид Роси у серији „Злочиначки умови“ да се ђаво крије у детаљима.

Невидљиви непријатељ напада на силе душе: затровати ум, обманути срце, парализовати вољу за добро. „Ми смо мали да би промијенили свијет“ лажна помисао која се пласира како би превидјели гдје се заправо води борба. Води се на пољу срца. Зато непријатељ циља на скретање пажње: човјек у извинутом (извини је дериват тога) положају гледа у екран као у каквог идола, блуди, а разна сјемена из чудесне дигиталије падају на земљу његовог срца. Често порасту до чудовишних размјера. Разни „…изми“ сливени у апгрејдован програм, чујем како одзвања: тоталитаризам. И тражи се као и увијек кроз историју: пристанак. 

Бог, створивши Адама је казао: „Није добро да човјек буде сам“.  Зато му је дао дружбеницу и заповједио: „Рађајте се и напуните земљу“. Тој заповјести се супроставља кампања и систем који живимо, кампања против љубави под кринком човјекољубља. Отворено се негира добро: „Не дајте да унуци грле баке и дједове“ – звони горко са медија. Одмакни се од другог човјека! Пријавите ако је код вашег комшије више људи. Група од четворо на улици већ је завјера! У јавном превозу ако човјек не носи маску стрељају га погледи подобних, замаскираних.  Поједине жене из дућана су добиле (неочекивану) власт коју обилато користе. Пријекорно упозоравају заповједничким тоном: „Не можете ући. Добићете казну и ви и ја. Маска вам не покрива нос, молим исправите.“ Каже изрека, дај човјеку власт да видиш какав је. Ухљеби и државни службеници не пропиткују агенду. Они послушно извршавају све заповјести ковидоманије. Онај који даје плату то захтијева. Зашто да мисле својом главом? Све је добро док богови лијежу на рачун у банци.

Принципом „подијели па владај“ створиле су се ковидлије и антиковидлије. Писање по друштвеним мрежама, стално дизање адреналина на вијестима, иживљавање својих фрустрација прилично лабилних типова по коментарима, меље ионако грогирану масу.  Све се може оспорити и попљувати. Нема поштовања, самилости, човјекољубља. Нема опроста.  

Нестаје новац. Страх, закључавање и размак. Улијевање неповјерења. Корпорације које надзиру медије, руши се свијет којег смо познавали( да ли смо га познавали?). Говорили су мудри људи: препознај  времена тј. знаке времена у којима живиш.  Да ли покретом „канцел културе“ човјек најављује своју нову смрт? Каменовати и попљувати! Пост-нихилизам сурове стварности поручује: Немој вјеровати својим очима да запрашујемо насељена мјеста. „Греат ресет“ громко најављује организација Свјетски економски форум: Краве су опасност по здравље људи! Једите синтетичку говедину! Туризам је луксуз! Много нас је на планети! Рушимо све старо да би направили ново. 

Жалостива је чињеница, али свакако окрепљујућа истина, колико је држава (ентитета ај гес?) спровело циљану ковид пропаганду, како је све унисоно, бије се битка против невидљивог непријатеља! Замисли! А битка против помисли? Ко ти у мозгу ставља предлоге па се пецаш на удицу?

Забављају масу слетањем на Марсу да би како житељи „јудоли плачевне“ заборавили на стотине сателита који су лансирани за вријеме операције Ковид. Да имамо бржи интернет! Какви добротвори човјечанства!

Дигиталне валуте полако замјењују папирни новац. Плаг енд плеј сиротињо. Одавно је вријеме за бит коин мили мой. 

О ванземаљцима већ причају званичници држава. Лаж је постала стоглава аждаја којој нове главе стално расту.

Младост одраста уз полицијске сате, забране окупљања, музике, дружења, лепршавости, живота! Забранити љепоту, увести сивило! Бројати заражене, бројати мртве, пелцуј се, јер без вакцине или потврде да си преболио Ковид не можеш путовати у поједине земље. Здрави, не вакцинисани илити цјепљени,  нека сједе кући. Вели, ђаво је у детаљима, у поруци: Стави људима маску, нека буду послушни робови, можда их и нахранимо. Биће мјеста и за ваше страсти и пакости, кућа части. И због тога што свачему нађемо ману, сустижу нас те исте мане. Прича о брвну у свом и труну у братовом оку смо чули, ваљда!? Ковид је кривац, нека авет, утвара коју спаљују на карневалима. Наш именитељ заблуда и пуцања у празно, линија без мишљења, отпора. Јер је тако лакше. Бити овца коју води дигитални, пројектовани пастир. Неки се и Гуглу клањају као богу. Све зна и свима одговара тренутно. Замијенили смо милостивог Бога за аждају похлепе. Јесмо ли добро трампили а Трампе трамповски?

Руски свети оци 19. и раног 20. вијека нису били оптимисти  поводом будућности. И заиста, крволочни ратови, логори за дјецу, идеологије, земље експерименти, све чудовишнији и луђи закони, медијска манипулација, дигитални електронски логор, надзор над већином… Изаберите свога бога притиском на екран. Притисните дугме „увијек може горе“ и заборав… Рат против савјести прескупа је работа.