Појам издајице је проблематичан. Наиме, поставља се питање да ли су они који несвјесно нешто или неког издају, заиста издајице? Претпоставимо да нису, али сасвим сигурно јесу полуинтелигенти и/или толико заслијепљени властитим фрустрацијама да ни не виде што раде.
Исус Христ нам савјетује да таквима треба опростити, али када би те полуинтелигентне фрустриране особе биле на власти, оне сасвим сигурно никоме не би опраштале!
„Стратегија“ очајника
Што ли су те полуинтелигентне и фрустриране особе радиле задњих десет година. Умјесто да прво „почисте пред својим вратима“, то јест, да док су били на власти, пронађу одговорне за пљачкашке приватизације, преносе надлежности и толерирање фантомских фирми, па да онда критизирају остале, оне су се окомиле на предсједника Републике. Измишљале су неке „коруптивне“ фантомске килограме злата, афере око његових некретнина, нападали банкаре који су с њим били у вези и слично. Све су те оптужбе, наравно, пропале. Народ је то препознао и отклонио их од власти читаву једну деценију. Како ствари сада стоје, и слиједеће деценије ће бити у опозицији, а број њихових представника ће се смањивати.
Суноврат логике
Ове индивидуе не знају више нити оно што раде, нити оно што говоре. Како иначе објаснити сљедеће? Када се ради о референдуму о Уставном суду, те Суду и Тужилаштву БиХ, они су у Народној скупштини одбили да га подрже! Након тога су одбили позив предсједника Републике да се усагласе око референдумског питања и око заједничке комисије за спровођење референдума! Предсједник, без њихове сурадње, није хтио у овом часу комплексне међународне ситуације, рискирати било што.
И тако долазимо до логичког апсурда! Они који су хтјели да се референдум спроведе, названи су „кукавицама“, а они који се нису хтјели томе придружити, вјеројатно себе сматрају изузетно храбрима!?
То је чиста орвеловштина: „Храброст је кукавичлук, а кукавичлук је храброст“!
Руше, изгледа, и предсједника Србије
Изгледа, да овај скуп индивидуа који себе називају опозицијом, (несвјесно) жели да нашкоди и самом предсједнику Србије! Треба само пратити њихове невјеројатне изјаве у њиховим медијима. Прича им је, укратко слиједећа.
– Предсједник Српске је коначно одустао од референдума, јер је претходно био на „рибању“ код предсједника Србије.
– Предсједник Србије је сугерирао нашем предсједнику и да прихвати брзу цесту Београд – Сарајево која се у дијелу јавности сматра „зеленом трансверзалом“.
– Предсједник Србије је на ту „зелену трансверзалу“ пристао након сусрета са турским предсједником Ердоганом.
Конклузија: Елем, по оваквим изјавама, изгледа да су наш предсједник и предсједник Србије, дубоко цивилизацијски застранили.
Није извјесно да то дио наше опозиције ради у сарадњи са особама извана као што је амерички (јастреб) дипломата Хојт, особама које се све више противе садашњој српској политици, али што је превише, превише је!
Српске власти знају што раде
Срећа, па су два предсједника јасно зацртала српске односе с обје стране Дрине:
– Не у НАТО.
– Не, санкцијама против Русије.
– Одржавати са свима добре односе и не упуштати се у хладноратовске обрачуне.
– Максимално јачати српску духовност те паралелне и специјални везе.
А што се тиче наших опозиционара који, ипак, нису ни издајице ни кукавице, треба их оставити да се и даље играју с пиштаљкама, да се међусобно уништавају и да полако нестају.