Чак је и очекивани догађај увек неочекиван. Посебно смрт или рат. Чак и кад умре смртно болестан човек, на чију се смрт дуго и напрегнуто чекало, његов одлазак је исто тако изненадан и запањује нас својим несхватљивим изненађењем, посебно у првим тренуцима.
Достојевски има омиљену реч: „изненада“ (вдруг). Људи на то често обраћају пажњу. Шта се крије иза тога „вдруг“? Разумевање да животни догађаји не подлежу контроли, планирању, рачуници или манипулисању. Да конци живота нису у нашим рукама. Конци живота су у рукама судбине или провиђења, што значи да се увек може десити било шта, уништавајући преко ноћи све самозадовољне и удобне идеје о животу и начину на који он треба да буде уређен.
Али то „изненада“ није „случајност“ или „закономерност“ у светлу либерално-рационалистичког погледа на свет. То је несхватљива виша промисао, која се нити разуме нити нас поучава, посебно не рационалним средствима. „Да буде воља твоја“ – то је једина мудра, смирена реакција.
Исто тако и рат, чији почетак, спречавање и престанак нису у моћи човековој. Почетак рата је увек потресан. То је добро приказано у роману Бориса Васиљева „Нема га на списку“. Херој, који је завршио војну школу, стиже на задатак у Брестску тврђаву буквално неколико сати пре рата. Али рат га изненади и он нема времена да се придружи својој јединици, умирући као званично нерегистровани, непознати војник – истински народни херој.
А још претходне ноћи био је у ресторану, слушао виолинисту, сусрео се са својом љубљеном, којој је, као и њему, било суђено да ускоро погине, али која га сад ноћу прати кроз град до тврђаве. Генерално, ово је мирна и романтична атмосфера, и мада узнемирујући разговори о могућем рату стално прате хероја, његов почетак се на хоризонту помаља – „изненада“:
„Одједном се угасило светло: ретки фењери, прозори на кућама, отсјаји железничке станице. Цео град је потонуо у мрак.
– Врло чудно, – рече Свицки. – Шта је то? Изгледа поноћ?
– Можда нека хаварија?
– Врло чудно, – понови Свицки.“
И ето, то је почетак рата. Страшна метафизика почетка рата, коју је писац мајсторски дочарао.
А онда долази оно што је већ познато: подвиг руског војника, натчовечанска борба против непријатеља, одбрана Брестске тврђаве, херојска смрт и неизбежна Победа.
(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)