Владимир Варава: ГОСПОДО ЛИБЕРАЛИ, ЧИТАЈТЕ ПЛАТОНОВА!

Један од најтежих злочина либерала последњих деценија јесте поистовећивање фашизма и комунизма, Хитлера и Стаљина. То је монструозна аберација историје, историјског сећања, скрнављење свих националних светиња, гажење незамисливе жртве коју је руски совјетски народ поднео током Великог отаџбинског рата. То је омаловажавање и брисање најважнијег периода у историји наше отаџбине.

Светски значај СССР-а, његов апсолутни, неопозиви значај лежи у светој мисији Победе совјетског народа над фашизмом као светско-историјским злом. У свету нема непомирљивијих погледа на свет од немачког, односно западног фашизма и руског комунизма. Притом, руски комунизам не треба у потпуности поистовећивати са комунистичком идеологијом. Иако је током Великог отаџбинског рата све било јединствено.

Руски комунизам у својој изворној чистоти није утопија и тоталитарна идеологија, већ руски сан о срећи, слободи и бесмртности. То је стремљење да се успостави правда у животу. Комунизам мора да оличава апсолутни смисао живота и апсолутну истину. Руски комунизам се у великој мери поклапа са руским космизмом. А фашизам је, као производ западног капитализма и милитаризма, бескрајно далеко од идеала правде.

После распада СССР-а, у либералном, прозападном и антируском окружењу, почела је да се усађује идеја о сродству фашизма и комунизма као две тоталитарне идеологије. Било је много и разобличавања ове лажне идеје. Дубока анализа мита о „руском фашизму“ дата је у колективној монографији из 2008. „Комунизам и фашизам: браћа или непријатељи?“, у којој је познати мислилац-патриота Сергеј Кара-Мурза писао:
„Један од најважнијих концепата уз помоћ којих се данас обезбеђује манипулација свешћу у земљама европске културе јесте фашизам. А на садашњу перцепцију историје совјетске државе снажно је утицала широка идеолошка кампања вођена у протеклих двадесет година, утврђујући њену фундаменталну сличност са фашистичком државом која је настала у Немачкој 1933. године и ликвидирана као резултат њеног пораза у Другом светском рату“.

Живо, упечатљиво, дубоко сведочанство злочиначког карактера поистовећивања немачког и уопште западног фашизма са руским комунизмом јесте предратно дело Андреја Платонова.

Пре почетка Великог отаџбинског рата, Платонов је био један од првих који је схватио фашизам, формиран у Немачкој 1933. године, кад је Хитлер дошао на власт. У том тренутку то је била далека појава у страној земљи, која још није директно утицала на живот његовог народа; он је о њему сазнао из совјетске периодике. Али чак и са дистанце, Платонов је у фашизму видео оне особине које ће се врло брзо претворити у „светско-историјско“ зло и постати смртна претња његовој домовини.

Платонов је све рекао о фашизму и његовом апсолутном непријатељству према комунизму у својој причи из 1933. „Мусорный ветер“. Суморним, тешким бојама он дочарава осећај изумирања човечности, пале под власт фашизма који гуши све живо, добро и разумно. Јунак приче, немачки физичар, назире застрашујућу суштину фашизма, спроведену кроз ђаволско идолопоклонство Хитлеру, коме споменик подижу националсоцијалисти. Хитлерова владавина доводи до дегенерације човека, људи се претварају у животиње.

Важно је да су у причи главни позитивни ликови комунисти и бољшевици који су мучени у Хитлеровим концентрационим логорима. Просвећени немачки физичар саосећа са њима, видећи у њима наду и спасење. Дакле, Платонов повлачи апсолутну, радикалну вододелницу између фашизма и комунизма, која се не може прећи без најгрубљег изругивања над стварношћу.

Платонов је истовремено сагледао суштину фашизма и предвидео не само његову неизбежну смрт, већ и дивљу виталност, која и данас уништава многе људе, сакатећи их морално, психички и физички, уништавајући оне на које је усмерена оштрица ове зверске идеологије.
Ко је 1933. године у Совјетској Русији могао ово да разуме тако дубоко као Платонов? Можда би неко и могао, али Горки, који је рекао да се садржај приче граничи са „тмурним глупостима“ и који је забранио њено објављивање, свакако није могао. Као што није могао ни Ларс фон Трир 2011. године на Западу, који је уништио човечанство на управо онај начин (путем судара са кометом) који је негирао Платонов, који је дубоку суштину фашизма схватио као људску (анти-људску) појава од које ће људима доћи смрт.

Смрт неће доћи из хладног, празног и човеку непријатељског космоса, већ из паклених дубина људске нискости, концентрисане у фашизму, који су уништили управо комунисти у Совјетском Савезу.
И ово није Платоновљево пророчанство из 1933. године, већ дубоки природни руски ум, који се одувек одликовао изузетном моралном прецизношћу и био у стању да јасно одвоји добро од зла, истину од лажи. А подла фарса историје састоји се у томе да су аргументе које је Платонов употребио против Хитлера 1933. либерали 90-их почели да користе против Стаљина.
У савременим условима реалног рата са колективним Западом, који отворено оживљава фашистичку идеологију, ова идентификација је злочиначка. И ако је последњих деценија поистовећивање фашизма и комунизма и даље могло бити предмет теоријске расправе, данас то већ треба да буде кривично дело.

(Телеграм канал В. Вараве; превео Ж. Никчевић)