Владимир Умељић: ВРЕМЕ БЕЗУМЉА И ХУМОР, КАО ОРУЖЈЕ РАЗУМА

Већ дуго нам се над главом љуља Дамоклов мач Запада на све истрошенијем концу и увек изнова удара – Република Српска Крајина је у Павелићевом смислу анихилизована, Косово и Метохија је одсечено и ограђују га све дубљим понором, Република Српска прекривена глатким ледом а Србима навлачење клизаљки на ноге забрањено, Црна Гора у разбратским букагијама. 

Но нимало не сумњам, уздам се у Бога, преживећемо и надживећемо. 

Иако и у нас има оних, који ревносно следе бесловесним захтевима туђинских насилника и плачу само на туђим гробљима, пристају да клече у живом блату и уздају се само у „златно теле“ и, наравно, у његове гвоздене зубе, ма колико они услед недостатка хигијене све више постајали подложни рђи. 

Живимо у време безумља са потенцијалом Армагедона, покушавамо да разумемо и помогнемо другима да разумеју. Но морају ли се наши аналитички коментари i протестне филипике заиста ограничити „само“ на строго трезвене (и тиме „суве“) политиколошке, историографске, социолошке, психолошке, философске методе, искуства и сазнања?

Или се то може (и требало би) допунити нечим „сочнијим“, пријемчивијим?

Како се врло ефектно помаже (себи и) другима да сазнају и разумеју, упечатљиво је својевремено демонстрирао нама врло блиски „Добри војник Швејк“ тј. његов духовни отац Јарослав Хашек. 

Он је сведочио о свом безумном времену и просвећивао тако, да је властодржачкој глупости подизао огледало ироније до висине очију, њиховом насилништву огледало сатире а њиховој самозаљубљеној надмености огледало саркастичности слободног, непокорног духа.

Искушењу цинизма, међутим, никада није подлегао, јер то је оружје моћника, којима људско достојанство ништа не значи.

И упркос неминовним и континуираним експлозијама смеха, читалац је сазнавао – и вероватно дуже памтио – и нпр. како су аустро-угарски официри победнички, тријумфално позирали за фотографије у окупираној Србији, са цигаретом у руци и занесено гледајући романтични залазак сунца а испод вешала, на којима је висила једна читава српска породица. 

Сазнавао је такорећи успут и колико цигарета је као хонорар добијао један војник за вешање српског детета а колико за жену односно мушкарца. Колико дувана је, дакле, за ћесарску војску вредела једна српска глава.

Покушајмо овде једну врсту путовања кроз време, један прилог о нашем времену безумља а на његов начин. Ако се пак исти покаже као недостижан, онда барем следећи његовом слободном, непокорном духу. 

 

САНКЦИЈЕ ЗА РУСКЕ

ЈЕЗИЧКЕ ДИВЕРЗИЈЕ! ОДМАХ!

 

Докле ће немачка лингвистика да заостаје за монолитном политиком Запада према Русији због агресије у Украјини?  Да трпи потуљене и бесправне диверзије тог малигног језика, без да их санкционише?

Зашто је још увек у употреби нпр. реч карусел (Karussell) уместо примереног израза рингишпил (Ringelspiel)? Јер само слеп не види, да се овде ради о „К-РУС-Л“, о инфилтрацији и субверзији, о Путиновој про-руској пропаганди и тиме о нападу на основна људска права и слободе!

А о фудбалским клубовима под именом БоРУСија (Borussia) да и не говоримо!

Сигурно, легитимно је питање у којој мери би језичке санкције утицале на крај нападачког рата у Украјини, допринеле планираном рушењу Владимира Путина и бацању Русије на колена, али ради се о принципу, о солидарности и одлучном одговору либералних демократија на непочинства његовог аутократског режима!

Казна за језичке диверзије и све његове некултурне, варварске диверзанте!

Врло обећавајуће је било санкционисање дотичних Путинових послушника, као нпр. Достојевског и Чајковског, али то ни издалека није било довољно! Постоји ту још корова, који мора бити уклоњен и то не само из области лингвистике!

Шта је нпр. са музичарима Стравинским и Рахмањиновим, са сликарима Андрејем Рубљовим и Марком Шагалом, зашто се не провери да ли Толстој, Пушкин, Тургењев или Гогољ имају неке тајне банковне рачуне у западним пореским оазама?

Или Сергеј Јесењин односно Мајаковски, који не само да је потицао од козака, већ је носио и Путиново име, Владимир Владимирович? Врло сумњиво и уз то обојица су се убили, да ли је то нормално?

А Мајаковски је 1922-1923. чак више пута боравио у Берлину, дружио се са Василијем Кандинским, ко зна какве мутне послове су организовали овај вајни сликар-експресиониста и овај наводни песник, као и где је завршио њихов – сигурно неопорезовани – добитак, можда заиста у Берлину? Тја, нама нико не може да пребаци било какве предрасуде, али, руски послови, све конспиративно, нетранспарентно…

Потом сав тај новац запленити и за њега купити од наших фирми оружје за Украјину.

Зашто се, даље, Сергеј Ајзенштајн и Андреј Тарковски још увек налазе у свим филмским енциклопедијама света? Зашто се примабалерини Маји Плисецкаји постхумно не одузме француски орден Легије части?

И зашто се Солжењицину постхумно не одузме Нобелова награда? Он је, додуше, био против комунизма и тиме користан за нас, али потом се показао врло незахвалним, критиковао нас је баш онако путиновски, да…

Исто тако и Ивану Павлову, јер коме су уопште потребни његови ионако сумњиви „условни рефлекси“? Типично за Русе, стално постављају неке услове, те немојте нам долазити на границе са својим нуклеарним оружјем, те престаните да нас опкољавате и сл. Никад задовољни!

Наравно и Александру Прохорову и Николају Басову за достигнућа у квантној електроници, јер они су додуше открили ласере, али само да би што ефикасније заслепили јавност демократских држава и што лакше спроводили руске империјалистичке планове.

Затим Иљи Мечникову, за откриће целуларне имунолошке одбраане од иначе смртоносних клица, јер видимо како Путин и то искоришћава, те своју бестидну агресију назива „одбраном и борбом за опстанак Русије“. Као да смо и ми некакве смртоносне клице а не светионици демократије, слободе и једнакости свих људи!

А Борис Пастернак?

Хммм, ту се наравно мора диференцирати, јер шта ако се поново нађу неки чудаци овде код нас, на Западу, и опет ископају ону причу, како је ЦИА 1958. без сагласности аутора одштампала прву руску верзију „Доктор Живага“ за Светску изложбу у Бриселу („Ова књига је од велике пропагандне вредности за нас!“), после италијанског првог издања 1956, када је онај дописник из Москве Серђо ди Анђело, са сагласношћу аутора, прокријумчарио рукопис из Совјетског Савеза у Италију?

Осим тога и међу нама речено, зар то није било мало претерано са Нобеловом наградом за Пастернака? Јер шта се ту слави – Јуриј Живаго, слабић, капитулант и безсавесни браколомац, Лара Антипова, жена сумњивог морала, „лака женска“, такорећи, која иде из једне мушке руке у другу.

Тја, типични Руси, коме би они већ могли да буду идоли? Или барем симпатични?

А има ту још много простора за санкције и санкције овим варварима.

Шушка се нпр. и о томе, да је онај наводно први човек у космосу, Јуриј Гагарин, као и оно куче Лајка пре њега, да су то све биле „fake news“, како се то на новонемачком каже, да је све од стране КГБ снимљено и монтирано у њиховом тајном Кремљовуду, да би засенило свет. То би коначно требало темељно истражити и раскринкати!

Руси први у космосу? Смешно!

Једну изузетно важну ствар, међутим, морали би наши историчари тј. у првој линији правници да хитно, апсолутно приоритетно истраже, наиме, уговор којим је Русија 1867. продала Аљаску САД.

Појавила су се наиме у последње време мишљења угледних правника, да је наведена цена од 7,2 милиона долара за тричавих 1,6 милиона км2 заправо нереално висока. Ту нешто, дакле, мирише на превару.

Јер то значи да је Русима било плаћено читавих 4,5 долара по квадратном километру!

Другим речима, ови угледни експерти заступају мишљење, да је руски цар Александар II тада продао Американцима читаву Русију, значи закључно са Украјином, Кавказом, итд. а потом им подметнуо фалсификовани уговор, који се односио само на Аљаску.

Ако се то докаже, отварају се неслућене могућности.

По садашњем стању ствари, Путин мора бити изведен пред један међународни трибунал, оптужен и осуђен због кршења међународног права нападом на једну суверену државу, даље због екоцида, фратрицида, хомицида и геноцида.

Али ако се докаже горњи руски фалсификат, онда су Руси, Украјинци, итд. заправо амерички држављани, надлежан је тада и сваки амерички суд, и оптужба се проширује у смислу још једног прекршаја међународног права (уговор наводно само о Аљасци), подривања уставног поретка САД, сецесионистичких планова, оружане побуне, ауто-екоцида, ауто-фратрицида, ауто-хомицида и ауто-геноцида.

Суђење поводом толиког броја ауто-злочина би било много узбудљивије од било које ауто-трке у Ле Ману или Монци! И то би био још један крунски доказ, да право увек остаје право, независно, непоткупљиво, неприкосновено!

Да, то би био изузетно повољан, у суштини идеалан развој ситуације, већ само када се помисли на енормни заостатак плаћања пореза савезној администрацији у Вашингтону у протеклих 155 година! Америчко државно задужење би моментално престало да постоји, буџет би био стабилизован, платни биланс позитиван а Волстрит и следствено Пентагон би буквално процветали.

А са онда америчким Русима, Украјинцима, Белорусима, Чеченима, Ингушима, Грузијцима, итд. односно са њиховим преобилним ресурсима иза себе, било би за САД и НАТО много лакше да доведу у ред прво Кину а потом коначно и остатак света. Свакако, било би неминовно те људе прво цивилизовати, пре него што добију сва грађанска права а за то је потребно стрпљење и велики труд, то се једноставно не постиже преко ноћи.

То је познато, тако је било и са Индијанцима.

Али са коришћењем ресурса, то иде много брже, што је исто тако познато.

Да не заборавимо ни ову ковид-пандемију – зар је толико далеко од памети да су Руси били ти, који су по могућству одгајили сопствене инфициране слепе мишеве, поделили их с Кинезима а онда свој део вируса послали у залепљеним ковертама америчким астронаутима на њиховој, руској свемирској станици ИСС а као адресе пошиљалаца навели оних преко двадесет америчких биолабораторија у Украјини?

А астронаути их, пошто су људи од реда и то сматрали неком грешком, вратили наводним пошиљаоцима и ови то са другим биолошким материјалом рутински проследили у САД?

То би, наиме, објаснило велики број смртних случајева због короне код њих тамо. А шљампави Кинези допустили да им њихов део измакне контроли, изађе из лабораторија и зарази свет.

И то би требало истражити, јер од Руса се свашта може очекивати, да… Сетимо се само још једном горе наведене могуће преваре при продаји Аљаске. Неопходне би биле дакле и санкције за руску пошту, унутар и ван државе, као и у области земаљске атмосфере, никад се не зна.

Нпр. забранити им поштанске марке.

Па тек климатске промене! Наше фабрике, саобраћај, топлане, употреба ђубрива, сеча шума, све се то оптужује за загађење човекове средине и вођење ка климатском колапсу а нико не помиње буквално злонамерну индустријализацију Русије и Кине, као и да се код њих купује непотребно много аутомобила, исувише греју станови и…

Уз то отпад од сателита у стратсфери – шта ће њима уопште сателити? Шта ће њима стратосфера? Боље да се посвете образовању свог народа, да их науче да читају и пишу, да рачунају. Па онда још како се држе нож и виљушка и…

Не, нама нико не може да пребаци некакве предрасуде, али…

Но вратимо се области лингвистике, јер и ту има довољно посла, довољно потребе за чишћењем нашег немачког језика од субверзивних елемената. Помислимо само на свакодневни говор – Überdruss (фрустрирајуће презасићење), Virusstamm (врста вируса), Zitrussaft (сок од лимуна), Papyrussäule (стуб папируса),  Uterusschere (маказе за материцу), Pylorusstenose (сужење желуца), Russ (чађ), Gruss (поздрав), Prussen (Пруси)…

Све сама пропагандистичка инфилтрирања Руса!

Зашто дакле не следимо светлом примеру нашег уваженог колеге, истакнутог лингвисте и надасве цењеног педагога, проф. др Ролф-Дитер Клугеа, директора Славистичког семинара на универзитету у Тибингену, који је 1997. поводом сличне великосрпске агресије и сличних злочина у бившој Југославији, храбро и мудро, далековидо и сасвим исправно изјавио:

„Сугерисао бих да се српској деци забрани учење националне епске поезије у школама!“

Да, свака малигна појава захтева санкционисање хируршким ножем и хемотерапијом.

А то да су браћа Грим била одушевљена овим песмама, да је Гете написао да су понеке од њих по својој лепоти и изражајности равне шта више Соломоновој „Песми над песмама“, тја, то је застарело, припада крају 18. и првој половини 19. века, пре српске агресије и геноцида.

Данас би и они, убеђени смо у то, делили Клугеово мишљење.

Постоји још једна добра страна овог наума, значи санкционисања свих субверзивних речи у немачком језику, које пропагирају Русе. Све друге санкције Русији имају наиме за последицу, да и код нас на Западу расте инфлација, пада животни стандард, јер све поскупљује, прете големе несташице, итд.

Језичке санкције, међутим, неће имати никаквих негативних последица по нас! Чак ако они односно сви Словени на то из својих чудних и очигледно рудиментарних језика избаце наше речи као шненокле, штрудла, риндфлајш, мелшпајз, кнедле, шнуфудле…

Чудна ми чуда! Јер и преузимање тих наших речи је било агресија и отимачина!

И то са инфлацијом, иначе, Путин наравно и као по обичају злоупотребљава, не би ли своју кривицу пребацио на нас, на наше принципијелно и демократско, правично и слободарско делање.

Јасно, као што је јасна и порука  горе поменуте саботерске речи карусел (Karussell) тј. „К-РУС-Л“, то је… Али моменат, само један тренутак, то по нашој научној језичкој интерпретацији, заправо, само може да представља скраћеницу од:

„КАКО РУС ЛАЖЕ!“

То значи, можда би ову реч ипак требало изоставити из пакета санкција… исто као и руски гас, нафту, угаљ, понеке ретке метале… Но то је нормално, то је за нас од животне важности, јер како иначе да се грејемо, да имамо довољно струје, да градимо станове и куће, виле и палате, да производимо фрижидере и телефоне, чипове и компјутере, како да покрећемо аутомобиле, возове, авионе… тенкове, ловце-бомбардере, подморнице, крстареће ракете?

Све, све, али без ових последњих се не може, јер – како иначе да се бранимо од Руса, који су се у пар последњих деценија појавили на самим границама наших НАТО-демократија и све више нас угрожавају?

Они су нам све ближе!

Шта, НАТО се ширио ка њиховим границама? Не, то је опет Путинова малигна пропаганда, искривљавање стварности, одрицање другим нацијама и државама права слободног избора!

 

Сваки народ/држава, наиме, има неотуђиво право да изабере свој пут против Русије!