Владимир Умељић: СВЕТО РОЖДЕСТВО У ВРЕМЕ ИСКУШЕЊА

(Владимир Умељић) фото: vidovdan.org

И опет се приближава дан Светог Рождества, дан када је рођена нада, која се остварила Васкрсом, када је Небески Сведржалац обзнанио дефинитивну победу живота над смрћу. 

Победу Вере, Љубави и Наде. 

Српски народ је опет једном изложен огромним искушењима, на барикадама у сопственој Светој земљи, у гетоизираним енклавама, са ножем под грлом и пушчаном цеви на челу, са осионим отимачима и отмичарима свуда око себе, а вазда под сенком расколничке клетве и прародитељски грешног „продавања вере за вечеру“.

Посветимо своје претпразнично обраћање Господу нашим страдалницима, пре свега на Косову и Метохији, помогнимо им прво молитвено а потом и на сваки други начин. 

Бог вас благословио и сачувао! Свештенство, монаштво, мирјане, све оне који се уграђују у крајпуташе светосавског православљања Творца. Нека никад не замре завет Светом Тројству, прецима и потомцима: 

„Следеће године у Призрену!“

 

КРАЈПУТАШ БОЖЈЕ СТАЗЕ

 

МАНАСТИР, ЗЛАТНИ СПОМЕНАР,

У КОМЕ ФРЕСКЕ ВАЗДУХ СРЕБРЕ,

ГДЕ РОЖДЕСТВО И ВАСКРС КРЕПЕ

БРАТИЈУ, ВЛАСТЕЛУ И СЕБРЕ

 

КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН, КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН…

 

ЧЕДНИ БОГОМЛАДЕНАЦ ЈЕ,

БОГОМАЈКА ПРЕДОБРА ЈЕ,

БОГОЖЕДНИ ГРЕШНИК ТУ ЈЕ,

У СВЕТОЗНАКУ СТАЗЕ БОЖЈЕ.

 

КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН, КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН…

 

……………………………….

 

КАМЕН ЈЕ УЗГЛАВЉЕ МЕКО,

ПУЦЕ И ЗРНО, ЦАРСКА ХРАНА.

ХРИСТОВ ПЕХАР СВЕЗНАЊА

МОЈУ ЈЕДИНУ ЖЕЂ БЛАЖИ.

 

КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН, КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН…

 

НЕ СПАВАМ И НИСАМ БУДАН.

ИЗМЕЂУ ЈАВЕ И СНА

КЛЕЧИМ У ДУХУ РАСТУЋЕМ,

СМАЊУЈЕМ СЕ, ПОСТАЈЕМ.

 

КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН, КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН…

 

ЗА СЛОБОДУ ОСЛОБОЂЕН,

СВЕОПШТИМ ЈЕЗИКОМ ЋУТИМ.

МОЛИТВОМ СРЦА ИЗВОР

СВЕТЛОСТИ ЈЕДИНЕ СЛУТИМ.

 

КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН, КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН…

 

ЈЕР ЗВЕР ВЕЧИТО ВРЕБА,

ЛУТА ОД СТРАВЕ ДО МОРЕ.

ПРОПЕТА, НИКАД РАСПЕТА,

ДОВРШЕНА, НЕСАВРШЕНА.

 

КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН, КИРИЈЕ ЕЛЕЈЗОН…

 

НО ЗА ШТА СЕ МОЛИТИ

 

У ЗЕМЉИ,

ГДЕ ВЕТАР ВАЗДА У ЛИЦЕ ДУВА?

У ВРЕМЕ,

КАД РЕКЕ УЗВОДНО ТЕКУ

И ЖАБЕ РОДЕ ЛОВЕ?

 

И КАКО СЕ МОЛИТИ,

 

КАД И СТАРЕЦ СВЕТИ,

ГЛЕДАЈУЋИ КИШУ

ШТО ШИКЉА КА НЕБУ,

БЕЗОДМОРНО ВАПИ –

ОСТАНИМО ЉУДИ?

 

…………………………….

 

САЧУВАЈ МЕ, БОЖЕ,

 

СВЕГРЕХОТНОГ ГРЕХА

НЕПОГРЕШИВОСТИ,

ЗАБЛУДНЕ УТЕХЕ

ВИДЕЛА БЕЗ СВЕТЛА,

КОБНЕ САМИЛОСТИ

ЦРНОПЕРНОГ ПЕТЛА.

 

НЕ КУШАЈ МЕ, ТВОРЧЕ,

 

УШИМА БЕЗ СЛУХА,

ОЧИМА БЕЗ ВИДА,

ПОГОРЂЕНИМ ДУХОМ,

НАДОМ ТУЂОЈ МУЦИ,

ОСВЕТНИЧКИМ НОЖЕМ

У СОПСТВЕНОЈ РУЦИ.

 

НЕ ДОЗВОЛИ, ОЧЕ,

 

ДА НЕМАН ПРИТВОРНА

ФРА-СОТОНСКИ ЗИДА

НОВЕ ЋЕЛЕКУЛЕ.

НЕК СИНЕ ИСТОЧНИК,

ОКО ТВОГА ВИДА,

ВОДА ЖИВОТВОРНА!

?>