Владимир Умељић: „СУМРАК БОГОВА“ И ЕУ

„Сумрак богова“ означава у нордијској митологији смрт и нестајање богова у апокалиптички пламтећој Валхали, крај старог и тиме зачетак једног новог и другачијег света („Ragnarök“).

Све више се множе показатељи, да је то усуд и једном грандиозно замишљене ЕУ.

Њени данашњи предводници, уз здушну помоћ Британаца, који су увек били мајстори у организовању рушења и пропасти других, убрзано хрле ка том жалосном циљу.

Зашто они форсирају бракоразводну парницу са идејом пацифистички уједињеног континента „Од Атлантика до Урала!“, тако својевремено велики визионар јединствене Европе Шарл де Гол? Тја, једна народна мудрост преноси, као и увек, старо искуствено сазнање:

„Крај дана је близу, кад и мали људи бацају велике сенке“.

Те сенке, које они бацају, једино је велико на њима и оне прете да закриле светлост стотинама милиона људи у њиховој области утицаја, са очигледном опцијом да тај претећи мрак буде и радиоактивно затрован.

То ти људи, то ниједан човек није заслужио.

Пате ли они можда од „Херостратовог синдрома“, зле коби оног злосрећника који је 21. јула 356. пре Христа запалио и сагорео Артемидин храм у Ефесу, једно од седам светских чуда, да би ушао у историју света?

Апокалипса сада! Одмах! После нас потоп!

Не, чак ако би (не дао Бог!) и делимично успели у својим намерама, остали би на микроскопском нивоу Марка Дејвида Чепмена, који је из истих разлога 08. децембра 1980. у Њујорку убио легендарног Џона Ленона.

Наравно – пуцајући му у леђа.

Тешко је продрети у њихова права размишљања и да ли нпр. чињеница да је и вирус видљив само под микроскопом и упркос томе под одређеним околностима врло ефикасни убица, игра при томе одређену улогу?

Сувише оштро, радикално, драстично?

Но чињеница, рекао бих, да је њихово размишљање и делање годинама есенцијално доприносило (и до данас доприноси) насилној смрти далеко преко једног милиона украјинских и вероватно понеке стотине хиљада руских војника, у најмању руку релативизује ову потенцијалну оцену.

А уз то, жртве су само „они други“, источњаци, православни секташи, Словени…

То су достојни наследници и заправо репликати, клонови оних својих претходника, који су хладно одлучили да дванаест беба у Бања Луци мора да умре због недостатка кисеоника, толерисали бесомучно бомбардовање избегле српске нејачи од стране хрватских пилота, перверзну крађу и продају органа живих отетих Срба у албанској „Жутој кући“, као и бесомучно клање беспомоћних Срба 1995. у Возући и на Озрену од стране исламистичких главосеча; који су убијали цивиле у аутобусу у Грделичкој клисури и београдском телевизијском студију, разнели малу Милицу Ракић на њеној ноши и…и…и…

Како све то и поврх тога заборавити, јер – покајање? Не, они нам неуморно, оштро, радикално, драстично придикују да морамо да променимо свест, заборавимо прошлост и окренемо се будућности.

А тада креирана будућност данас јасно показује, да су они врло свесно и циљано укалкулисали рехабилитацију и повампирење многонационалних нациста, хрватских усташа, албанских балиста, босанско-муслиманских џихадиста, украјинских бандериста… Врли нови свет поларизације, екстремизма, идеолошких зомбија, плурализам зла у жељеном свету униполарне (сопствене) моћи.

И тада су веровали да је њихова Валхала вечна, да никад неће апокалиптички горети.

Како, међутим, заборавити и приклонити се „новој“ стварности са бестидним порицањем Србоцида хрватске државе 1941-1945, са Марком Перковићем Томпсоном и громогласним: „Убиј, убиј, убиј Србина!“? Са трајућим покушајима коначног отимања српске Свете земље, Косова и Метохије, и анихилизације Републике Српске?

„Сумрак богова“, шта друго? А ако имају још иоле разума, свести и савести, онда би морали да се плаше и нечега, што превазилази све овоземаљске мисаоне конструкције а то је – Страшни суд.

Шта друго? Па макар они то звали „Ragnarök“.

Њихов крај дана је близу, јер они, микроскопски мали људи (и у одсудној ситуацији погрешни на правом месту) бацају велике сенке, али не још задуго. А и поред најбоље воље не може се међу њима ни назрети неки (фарисеј) Савле, спреман да се уздигне до (апостола) Павла.

Но ако у њиховом „систему вредности“ нема места за духовну, метафизичку рефлексију стварности, за поруку вере, љубави, наде и за Страшни суд, што је врло вероватно тако, онда им као перспектива остаје профани усуд исто тако микроскопског Марка Дејвида Чепмена, који деценијама чами и животари своју доживотну казну и чије молбе за помиловање се редовно одбацују.

Само – кога би они могли да замоле за помиловање? Умирућег Одина, Тора, Норне? Како они, који су одавно заборавили да виде и чују друге, да очекују да буду виђени и слушани, како да немилосрдни очекују милосрђе?

Јер иако њихова Валхала гори, они и даље гасе бензином.

Али и када се усретсредимо на строго рационални ниво рефлексије стварности – ко ће пред историјом сносити одговорност за милионске жртве у Украјини, за уништену инфраструктуру и разрушену земљу?

Владимир Путин? Јер руска војска је прешла границу и започела ратне операције? Тачно, али да ли је Путин почео да се приближава НАТО-границама или је то било обрнуто? Да ли је он (а не ЦИА) уложио 5.000.000.000 долара у „Мајдански пуч“, да ли је он (а не Зеленски) почео да прогони Руску православну цркву у Украјини и отима јој имовину, забрањује руски језик, бомбардује Доњецк? Да ли је он погазио уговоре из Минска о мирном решењу кризе или је то ипак опет био Зеленски, плус НАТО-земље Немачка и Француска као потписници?

И закључно пре него што ови мали људи са великом сенком из ЕУ-крила НАТО-пакта уопште и почну да ламентирају о међународном праву, агресорима и жртвама – зар нису њихове земље, зар није колективни Запад погазио међународно право, УН-повељу, Хелсиншки споразум, Бечку конвенцију, итд. када је на крају 20. века напао Србе, рушио и убијао, раскомадао другу Југославију, међународно признату државу и једног од оснивача Уједињених нација? Ко ће за тај криминални чин да одговара? Јер тада је НАТО-војска прешла границу и започела ратне операције.

Ко ће, ко дакле има права, да баци први камен?

Но Володимир Зеленски очигледно није једини њихов паладин на лицу места, недавно је наиме његов претходник из времена „Мајданског пуча“ Виктор Јушченко изјавио: „Рат не сме да се заврши пре него што украјинска војска заузме Москву“.

Тја, биће да је ипак у току сумрак разума и елементарног осећаја за стварност.