Владимир Умељић: ШТА БИ РЕКАО МАКИЈАВЕЛИ?

Разни „српски геноциди“ и „масакри цивила“ на сарајевским Маркалама и у косовско-метохијском Рачку, масовна силовања и „играње фудбала са фетусима ишчупаних из силованих“ или пак „комадање косовско-албанске деце и терање родитеља да једу то месо“, све те перверзне гадости западних медија у време насилног распада друге Југославије на крају 20. века су имале један једини циљ – сатанизацију Срба и тиме „оправдање“ њихове планске анихилизације од стране колективног Запада.

Није у питању шта би Николо Макијавели изрекао на то, без сумње свој први и основни постулат канона практикујуће политике: „Није важно шта неко каже или уради, важно је коме то користи.“

То важи и за још увек трајућу трагедију у Украјини.

Коме међутим користи махање празном пушком, које управо ревносно практикује нпр. Емануел Макрон, колико непитано, толико и поносно, обзнањивањем да је „26 држава спремно да пошаље своје трупе у Украјину да би се осигурао мир и Русија одвратила и од помисли на неку нову агресију“?

Тја, да је успео да уз то још наговори Монако, Андору и Лихтенштајн да постану чланови ове дичне „коалиције вољних“, ефекат застрашивања Кремља би се, биће, још једном експоненцијално повећао.

На те и такве потезе би вероватно и Макијавели занемео, јер – коме то користи?

Својевремено разарање „Северног тока“, којим се ЕУ снабдевала руским енергентима је пак следило овом правилу великог италијанског теоретичара политике, но покушаји да се за то учине одговорним неколико украјинских ентузијаста на омањој цивилној јахти представља само још једну увреду за здрав разум.

Недостаје само још тврдња, да се при том заправо радило о трудољубивим и неиспаваним рибарима, који су ето покушавали да расплету своје несрећно замршене мреже, да би и ова малоумна фарса била перфектна или барем постала достојна „апсурдног позоришта“ („Le théâtre de l‘absurde“).

Као и читава својевремена кампања демонизације Срба.

Не, Гримове и Андерсонове бајке су много ближе животу од ових конструкција водећих ЕУ-политичара, намењених – коме? Својим супругама, деци, народима? Јер њих стварност непрекидно оповргава и – ником ништа, смислићемо нове варијанте старих небулоза!

Тако немачки савезни канцелар Фридрих Мерц, који је још као кандидат за ту функцију 2022. громогласно обећавао Володимиру Зеленском лиферовање далекометних „Таурус“-пројектила, да би потом одустао од тога, једноставно и даље следи правилу „моје песме, моји снови“.

Пред сусрет Владимира Путина и Доналда Трампа он је поставио одреднице, начин вођења и циљ тог разговора: „На Аљасци се морао заступати основни интереси сигурности Европе и Украјине (…) То смо јасно ставили до знања председнику Трампу (…) Врло јасно смо му ставили до знања, да је само Немачка од 2022. ставила Украјини на располагање војну подршку у вредности од 40 милијарди евра и да је ЕУ организовала 18 пакета санкција за руске агресоре (…), као и да је врло активна на пољу дипломатског решавања кризе, да све чини да би се рат зауставио дипломатским средствима (…)

Украјинци морају да буду укључени у преговоре (…) На почетку мора да стоји примирје на фронту, па потом преговори (…) Било какво правно признање руских освајања не долази у обзир (…) Запад мора да снажно гарантује сигурност Украјине по завршетку ратних операција (…)“

Али, авај… Потом је дошла Аљаска…

На састанку није било ни трага Зеленском или политичким громадама из ЕУ и Велике Британије, о неком привременом примирју није било речи а ах! тај тврдоглави Путин и даље одбија да у „стављању режиму Володимира Зеленског на располагање војне подршке у вредности од 40 милијарди евра само од стране Немачке“ коначно препозна предане, изванредне напоре ЕУ „да све учини да би се рат зауставио дипломатским средствима“.

Британски Стармер је пак већ поодавно огласио да Валика Британија увелико спрема слање 30.000 својих војника у Украјину, на руску границу, но када је схватио да ЕУ не намерава да пошаље барем 100.000 сопствених војника тамо, тада је пукао и тај мехур од сапунице из Лондона.

Нико од њих не показује ни најмању спремност да коначно схвати оно што је по свему судећи Доналд Трамп схватио, наиме, да ће Русија у сваком случају остварити све зацртане циљеве а да што више времена протиче, да ће цена коју ће Украјина и Запад платити само постајати све већа и већа.

Русија није реаговала на Мајдански пуч, Русија је потписала уговоре у Минску са Украјином (Немачком и Француском), по којима би Украјина остала целовита и војно неутрална, са слободом да се придружи ЕУ – и била јефтино, шибицарски преварена, Запад је само куповао време да Зеленском достави што више оружја и – онда је чаша била препуњена, Кремљ је рекао – сад је доста!

Ретки су, али све чешћи гласови разума, као што то демонстрира Виктор Орбан („Политика“ Београд. 08.09.2025.):

„Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да ће Украјина, након актуелних преговора о безбедносним гаранцијама, бити подељена на три зоне – руску, демилитаризовану и западну. Његове речи преноси лист Magyar Nemzet.

Орбан је нагласио да се унутар европских дискусија већ фактички признаје постојање „руске зоне“, а да је једино питање колика ће бити њена величина и какав ће бити њен коначан формат.

„Судбина Украјине као да је већ одлучена. Данас Европа ‘елегантно’ говори о безбедносним гаранцијама, али те гаранције у суштини значе поделу Украјине. Резултат ће бити руска зона, демилитаризована зона и западна зона. Руска зона већ постоји. Сада се расправља само о томе колико региона ће обухватити“, рекао је мађарски премијер.

Он је додао да је време да европски лидери оду у Москву и закључе безбедносни споразум са Русијом, јер би такав договор представљао једини реалан пут ка миру.

Према његовим речима, тај споразум морао би да садржи јасну одредбу да Украјина не може постати чланица НАТО-а или Европске уније.“

А ЕУ и Велика Британија? Сво могуће оружје Зеленском! НАТО на руску границу! Нека се Украјина сравни са земљом, умре још милион Украјинаца и барем понека стотина хиљада Руса!

Тако се Кијеву управо формира један врло проблематични „штаб Мултинационалних снага у Украјини, којим ће руководити британски официр“, како је недавно објавио британски сајт „Дифенс џорнал“.

Иако је Владимир Путин још једном упозорио:

„ Што се тиче могућих војних контингената у Украјини. Управо је то један од првобитних разлога сукоба – увлачење Украјине у НАТО. Стога, ако се тамо појаве неке стране трупе, поготово сада док трају борбена дејства, полазимо од тога да ће то бити легитимни циљеви за уништење “

Шта би на све то рекао Макијавели? „Није важно…“? Или ипак „Le théâtre de l‘absurde“?