Владимир Умељић: СЕНЗИБИЛНИ ХРВАТСКИ ЕВРОПОСЛАНИЦИ

Врли известилац Европског парламента за Србију Тонино Пицула, као и његов земљак Давор Иво Штиро су се ненадано нашли у небраном грожђу – стигли у српску Народну скупштину а у холу – изложба о Јасеновцу!

Вероватно су се били спремили да честитају српским скупштинарима, јер су ови већ пар пута избегли да изгласају једну декларацију или резолуцију о Србоциду хрватске државе 1941-1945. а уместо тога – хладан туш!

Која провокација, саботажа европског пута Србије, диверзија! Увреда! Опет њихово вечито, по злу чувено геноцидно понашање и делање!

„Политика“, Београд, јавља 22.01.2026:

„Према сазнањима Политике, европосланици су званично затражили да се крећу споредним ходницима, како не би били изложени поставци која говори о једном од најстрашнијих злочина у Европи током Другог светског рата. Као разлог наведене су „осетљивости“ појединих чланова делегације на ту тему.

(…)

Изложба о Јасеновцу, постављена у централном холу Народне скупштине, посвећена је сећању на десетине и стотине хиљада жртава усташког система логора, међу којима су били Срби, Јевреји, Роми и антифашисти. Њена порука није политичка, већ меморијална и цивилизацијска – да се злочини не забораве и не релативизују.“

Како то да скупштински домаћини нису промислили да ће сензибилни хрватски европарламентарци претрпети тешку фрустрацију и понети дубоке ожиљке на психи, ако се буду суочили са овом нечувеном србо-четничко-комунистичко-црквено- потемкинско-минхаузеновском пропагандом и само црном, лажљивом и клеветничком „црном легендом о Хрватима“?

Као да им није већ претешко, како се стално ћућори по бриселским кулоарима, да врше своју дужност и слушају своју савест, те да уопште и долазе код ових, ових… како их назвати? Да, крајем деведесетих година прошлог века се све називало својим правим именом, Срби су били подли и мучки агресори, азијатски варвари, геноцидне садисте, људождери…

А данас још само у казаматима Хашког трибунала влада ред – неки њихов генерал хоће лекара, е не може, ниси у бањи! Неки њихов бивши тзв. председник хоће новине, марш у самицу!

А овде? Малтретирају нас неким измишљеним Јасеновцем, да…

Још је само фалило да су позвали представнике немачког града Магдебурга, где се од религиозног Тридесетогодишњег рата па до савезничког бомбардовања у Другом светском рату на највећој цркви наводно налазио натпис:

„Боже, сачувај нас рата, куге и Хрвата!“

А ни замислити да је неко дошао на идеју да нам поклони примерке оне хушкачке брошуре „Када мртва уста проговоре“, у којој једна сигурно криминална Сплићанка и преживела логорашица Јасеновца, Нирвана Бочина, као сведочи о јауцима некакве мале Србчади у том логору, који је иначе имао радни и социјализујући карактер:

„Чико, немој да нас кољеш!“ а чика-усташа одговара: „Не бојте се, чика ће то полако.“

И то је захвалност, да је била пуштена из логора?! Да измишља такве нечувене гадости, када се зна да је наш блаженопочивши надбискуп, ускоро и светац, Алојзије Степинац спасао хиљаде те деце, чији родитељи су изгубили животе, бунећи се против Хрватске!

И сместио их у ваљане хрватске и католичке породице да постану људи!

Руку на срце – зар није већ дошло време да Срби коначно забораве своје још неизбројане стотине и стотине хиљада жртава Србоцида хрватске државе 1941-1945, не би ли заслужили један осмејак на лицу демократскот европосланика Тонина Пицуле?

Да промене свест и окрену се будућности?

Један позитивни сигнал би свакако био организовање једног величанственог концерта Марка Перковића Томпсона у Београду. Можда не одмах са повицима као: „Убиј, убиј, убиј Србина!“, али рецимо за почетак са: „Ајмо, усташе!“

А потом би српски историчари, као и црква, требало да признају да су Срби старином заправо Хрвати, који су једном давно били насилно преведени у православље, отпали од грандиозне хрватске нације и од тада столећима на најгеноциднији начин покушавали да једну трећину Хрвата побију, једну трећину протерају а једну трећину поправославе и србизују.

Јер су доследно следили својој великосрпској и клерофашистичкој идеологији.

То упечатљиво показују и непорециво доказују силни историјски примери, од хрватског племића Милоша Обилића и краља Твртка, преко Николе Тесле, Руђера Бошковића и Милеве Ајнштајн, па до стећака и старе хрватске ћирилице. Али и геноцид, који су 1941-1945. извршили над Хрватима, као и бесомучна и ничим изазвана агресија на крају 20. века.

И да се због тих грдних злочина извине Хрватима. А посебно Тонину Пицули.