Владимир Умељић: ПОВАМПИРЕЊЕ ТРОЈНОГ ПАКТА

„Да је тројни пакт усмерен против Србије, сведочи и то што су се две земље и део Србије под контролом УН договорили да направе оклопно војно возило „шота”. Оно је пројектовано у Албанији, а производиће се и на Косову, у оквиру регионалне сарадње која укључује и Хрватску. Све то реализоваће се у склопу војног савеза који су Приштина, Загреб и Тирана потписали у марту 2025 (…)

Да апсурд буде већи, подршку за наоружавање Приштина добија и од истих оних држава које тако гласно стају у одбрану територијалне целовитости Украјине и озбиљно се љуте када Доналд Трамп намерава да „пазари” Гренланд (Дејан Спаловић, „Политика“, Београд, 19.01.2026.).

Хитлеров „Тројни пакт“ на осовини Берлин-Рим-Токио настао је 27. септембра 1940. и гурнуо свет у катастрофу Другог светског рата. Пакту су се потом придружиле Румунија, Бугарска, Мађарска, Словачка, Хрватска.

Западни пиони у Приштини, Загребу и Тирани су актуелно направили вампирску минијатуру овог Хитлеровог пројекта и прете додуше не свету, али сасвим сигурно очијукају са једном новом ратном катастрофом на Балканском полуострву.

Јер, рекао бих, тешко да је њихово пактирање усмерено нпр. против Словеније. Или Хаитија.

Мада можда планирају инвазију на Гренланд, потом на Канаду, ко зна? Да би то потом поклонили Доналду Трампу, као што је учинила Мачадо са својом крајње исполитизованом Нобеловом наградом за мир.

А наши врли западни „партнери и традиционални пријатељи“ их све здушно наоружавају, исти они који по сваку цену, па и по цену седмоцифреног броја украјинских живота, захтевају целовитост Украјине и истовремено распарчаност Србије.

Све то наравно у име једног те истог, недељивог међународног права.

Шта би они рекли, када би Русија испоручила Србији „Кинџале“ или чак „Орешнике“?

Јер стара је латинска мудрост: „Ко жели мир, мора да буде спреман за рат“ („Si vis pacem, para bellum“), зашто би дакле Србија занемарила то правило?

Није у питању, нико од њих није ништа научио из историје.

Наравно да је императивно тежити ка миру, но сећам се да ме је мој деда, артиљеријски потпуковник са Албанском споменицом, две Обилићеве медаље и француском и италијанском Медаљом за храброст, у мојој петој години живота упознао са пословицом:

„За Косово Куманово, за Сливницу Брегалницу“.

Али исте грешке се понављају а потом фалсификују, увијају у „цареве нове хаљине“:

„Када гледамо како се рат враћа на наш континент, када гледамо људе који доводе у питање вредности за које смо се борили, када гледамо оне који желе да на силу мењају границе преписивањем историје – станимо достојанствено и гледајмо оне који су се искрцали овде. Имајмо њихову храброст“, рекао је француски председник Макрон. Истакао је да присуство украјинског лидера доказује да је неопходно да западни савезници покажу храброст.“ (Политика, 06.06.2024.).

Мада – тада само против немачких нациста?

У редовима Хитлерове солдатеске се тада борило, што Макрон наравно није поменуо, 3-4.000.000 Немаца, око 145.000 Хрвата, око 500.000 Румуна, 250.000 Италијана, 800.000 Мађара, близу 18.000 Шпанаца, преко 500.000 Финаца, 45.000 Словака и око 150.000 СС-добровољаца из свих земаља окциденталног дела Европе (највише Француза, Холанђана, Белгијанаца и Норвежана).

Да ли су овде набројане искључиво данашње чланице „НАТО-демократија“?

А да не заборавимо, са украјинске стране, ту су била два батаљона добровољаца у саставу немачког Вермахта, затим јединице националистичке организације УПА и Легија украјинских националиста Степана Бандере, која је иначе још пре Хитлеровог напада на Совјетски Савез. при само једном препаду у западноукрајинском градз Љвову 30. јуна 1941. масакрирала преко 7.000 Јевреја и комуниста.

Зеленски је данашњи главнокомандујући украјинских оружаних снага, он је претпостављени и нпр. јединице „Азов“, која отворено носи нацистичка обележја на својим униформама, но њему је место на овој прослави а Русима не?

Признајем, помало сам разочаран овим недостатком храбрости западних лидера, који ето још нису смогли снаге да обзнане, да су заправо западни савезници ослободили Аушвиц, разбили опсаду Стаљинграда и први стигли до Берлина, да су се на немачком Рајхстагу тада заправо завијориле америчке и британске заставе.

Не, останимо озбиљни, јер уз сво дужно поштовање према историјским чињеницама, једино што је идентично, то је национални састав Хитлерових главних и помоћних трупа тада и националнии састав НАТО-снага данас.

Плус, наравно, ултранационалистички део данашњих Украјинаца. Случајност?

Тја, вероватно је само бесрамно да Русија тако тврдокорно одбија да занемари чињеницу, да је још од збацивања монголског јарма у 16. веку увек изнова морала да одбија нападе и инвазије са Запада.

Да се (тако назадно, типични источњаци!) држи оног чудног правила „Историја је учитељица живота“.

То је почело са крсташима Немачког витешког реда, преко Пољака (који су у Средњем веку једном приликом заузели шта више и Москву), затим су једни за другима стизали Литванци, Швеђани, Естонци и Данци, потом Французи под Наполеоном, Британци и Французи у Кримском рату, њима су следили Немци, Аустријанци, Мађари, Чеси, Словаци, Хрвати, Словенци, босански муслимани, итд. у Првом светском рату и потом Хитлерови нацисти и сви њихови савезници.

Биће да су ти западни походи увек били ово Макроново „Борба против људи, који доводе у питање вредности за које смо се борили, када гледамо оне који желе да на силу мењају границе преписивањем историје“

Ко заправо преписује и, истовремено, фалсификује историју?

Ко су понављачи у дословном и преносном смислу речи? Шта је достојанствено, шта је храбро у томе надати се увек изнова поправном испиту и при томе хладно укалкулисати следеће и следеће стотине хиљада украјинских и руских, односно било којих туђих жртава?

Шта је људски у томе, славити победу над нечовечним нацизмом и при томе игнорисати највеће и најпожртвованије победнике, њих чак шта више изједначавати са Хитлеровом убилачком камарилом?

Но ко није довољно разуман да добровољно учи из историје, њему ће кад/тад и непитано доћи њене неумољиве поуке и, по правилу, обити му се о главу. Можда и без поправног испита.

Тја, то је усуд преписивача. И фалсификатора.

А сада Запад прави једну вампирску минијатуру Хитлеровог „Тројног пакта“ на Балкану. Но чему узбуђивање? За Србе на Западу важе сасвим други правни и морални критеријуми.

За подсећање, једна косовско-албанска девојчица је после НАТО- напада 1999. на остатак Југославије и војног запоседања јужне српске покрајине била привремено ухапшена од стране америчких УН-полицајаца Чарлија Гортана и Тома Пелегринија због убиства једног Србина.

Њихова званична изјава о том хапшењу гласи:

„Та мала, једва четрнаестогодишња Албанка је управо убила, буквално умлатила једног средовечног Србина, разбила му главу на улици препуној људи, усред белог дана. На сва наша питања она је само с чуђењем тресла главом и питала са своје стране анс:

„Шта је вама, па то је био само један Србин?“ (Cevin Cullen, Hatred Blunts Kosovo police efforts, Boston Globe, Globe Stuff, 4/22/2000).

Зашто онда не и повампирење једног минијатурног Хитлеровог „Тројног пакта“?