Владимир Умељић: КО ПИШЕ ИСТОРИЈУ?

Као што су политичари и медији НАТО-демократија проглашавали Србе нацистима, док су крајем 20. века здушно иницирали, затим подупирали и активно делали при растурњау друге Југославије, тако данас проглашавају и Владимира Путина нацистом (немачки канцелар Фридрих Мерц).

Како би изгледали уџбеници историје, уколико би их они писали? Чисто хипотетички, јер то би било по први пут да историју не пишу победници, већ губитници.

То није заправо тешко себи замислити, већ Џорџ Орвел („1984“) је указао на принцип „Великог Брата“ о неопходности перманентног мењања прошлости: „Ко влада прошлошћу, тај контролише садашњост; ко контролише садашњост, влада и будућношћу“.

Зашто се губитници не би у томе окушали?

Покушаја увек изнова има, недостају још само кулминације, да је нпр. Совјетски Савез својевремено напао нацистичку Немачку и то мучки, без објаве рата, тако да су Британци и Американци морали да је бране, да ослобађају совјетски гулаг по имену Аушвиц у Пољској и Ел Аламејн у северној Африци од трупа Москве.

А да су још пре тога агресивне, колонијалистичке и империјалистичке армије Инка, Ацтека и Маја напали Шпанце, Апачи и Команчи Американце а Абориџини у Аустралији и Бури у Јужној Африци Британце, при чему су ови последњи основали и прве концентрационе логоре у историји, у којима су живот изгубиле десетине хиљада британских жена и деце из Сасекса и околине.

Док данашње Путинове дивље хорде бесомучно жаре и пале по Украјини, док на кожи и на униформама отворено носе нацистичке симболе и славе свог Степана Бандеру, оног нацистичког, пардон, московског колаборационисту из времена Другог светског рата, који је уморио хиљаде немачких цивила, као и јеврејских, не, поткавкаских, инуитских и калабријских гастарбајтера.

Наравно да глумац Зеленски данас суверено означава Путина као „лошег глумца“ („Политика“, Београд, 24.02.2026.), јер у најмању руку на том пољу би он смео да поседује одређено искуство, зар не?

Јер зашто се губитници, па ма били и глумци, не би окушали у писању историје?

Да се разумемо, трагедија у Украјини се не сме потцењивати, жртве се не смеју омаловажавати, јер жалосна и трагична је чињеница да то постаје земља удовица и сирочића.

Биће да немачки Мерц, британски Стармер и француски Макрон при томе мисле само на своју грандиозну, мада више него имагинарну визију глобалног европског политичког фактора, док све чине, не би ли страдања у области доминације кијевског режима што више продужили.

Но, чак и независно од тога, легитимно је поредити нпр. актуелне (и перманентне, свакодневне) немачке вести о „бесомучним и варварским руским нападима, са најмање једном или две цивилне жртве, као и више рањених“ и потом гледати снимке уплаканих старица, жена и деце, са својевременим „хируршки прецизним“ НАТО-нападима на Србе, на ТВ-студије и болнице, возове и аутобусе, са десетинама жртава, пардон, само наравно са „колатералном штетом“.

Јер тада је и онај чувени филм „Коње убијају, зар не?“ са талентованом и врло професионалном Џејн Фондом већ био преименован у: „Србе убијају, зар не?“ са још талентованијим и професионалнијим Џемијем Шијом.

Као уосталом и Хитлеров министар пропаганде Јозеф Гебелс. Зар не?

А будући да је Балкан, као што је познато, одувек био авангарда, предводио и диктирао трендове светске историје, то није чудо да се ту већ увелико остварују кулминације, за којима чак и Запад каска.

Тако од водећих елита косовско-метохијских Албанаца већ дуго сазнајемо да су Немањићи припадали албанском, извињавам се, староилирском племству и да је преко хиљаду манастира и других сакралних споменика тог истог староилирског порекла и карактера, које су српски окупатори били привремено отуђили, узурпирали и безочно прогласили својим православним Божијим кућама.

Како би пак Хрвати, тј. њихове водеће елите, при томе могли да заостану, када су њихови светски славни преци били једини у Европи, који су „у једном Стогодишњем рату поразили Османско царство“? Учинили да пред њима дрхте венецијански дуждеви и угарски краљеви, франачки, бугарски и византијски цареви?

Наравно да не!

Њихови врхунци су (до сада) били, да се нпр. Србоцид хрватске државе 1941-1945. никада није десио, али то сасвим сигурно још ни из далека није све. Јер како би неко, ко је својевремено уз франачког Карла Великог имао једину „уређену државу у Еуропи“, могао да застане?

Мора дакле да у догледно време дође просвећивање, да су Срби основали страшни логор смрти Јасеновац, у коме су масовно, геноцидно мучили и убијали Хрвате, уништили хрватско село Пребиловце и изродили једног чудовишног светосавско-православног фра Сотону Филиповића Мајсторовића

Но само је природно да ту дође и до аматерских, заправо незнатних промашаја, као нпр.:

„ЗАГРЕБ – Посланик Домовинског покрета (ДП) Стипо Млинарић Ћипе тврдио је да је Стјепана Радића убио Гаврило Принцип, а реч је о исечку из поткаста „Хрватски бранитељ“, који се поново шири друштвеним мрежама, иако је та његова изјава стара четири године.“ („Политика“, Београд, 24.02.2026.).

Али ко пише историју, тај и греши.

Шта нам остаје да закључно кажемо?

Можда, подари нам Господе потковане, искрене и савесне историчаре, но саклони нас и спаси од самозваних исписивача историје, па били они победници или губитници историје.