Владимир Умељић: КАДА ЈЕДРИЛИЦЕ ПРЕУЗМУ УЛОГУ OKЛОПНИХ ВОЈНИХ ПЛОВИЛА

Подметнути експлозив и онеспособљавање „Северног тока 1“ и „Северног тока 2“ за проток руске нафте ка Европи био је, по међународном и сваком другом праву, један несумњиви терористички чин, дакле тежак криминални акт.

При „нормалном“ криминалу полицијска истрага трага за починиоцима расветљавајући мотиве, средства и у првој линији коме је тај чин користио, што у политици одговара Макијавелијевом принципу: „Није важно ко шта каже или уради, већ коме то користи.“

Запад је онеспособљавање нафтовода задовољно поздравио (САД, Велика Британија, Пољска), али истрага никако да крене с места. Иако је јасно коме је то користило, као и ко је имао снажан мотив и, пре свега, потребна логистичка средства за извршење саботаже.

 

Други програм немачке телевизије, редакција „ЦДФ Фронтал“ истраживао је више дана и на крају открио једну јахту са једрима по имену „Андромеда“, насукану у старом војном пристаништу Дранске на Ригену (Извештај: David Gebhard, Julia Klaus, Felix Klauser, 15.03.2023).

Тај тренутно „најполитичкији брод на свету“, 15 метара дуг, требало би да је са шест чланова посаде, од тога два рониоца, испловио из Ростока, између 16. и 18. септембра се задржавао у близини данског острва Кристијанзе, рониоци су сишли до 70 односно 88 метара дубине и поставили експлозив, који је 26. септембра експлодирао.

Немачки органи су на једрилици пронашли остатке експлозива.

Овај покушај објашњења, међутим, за експерте не звучи много вероватно.

Горан Свистек, стручњак за поморску сигурност, врло сумња у то, јер количина потребног експлозива, финансијска средства, неопходни пратећи материјал и тешка прилазна пловидба до жењеног места наводе на закључак: „За то би био потребан или још један већи или више мањих бродова.“

Као друго, количина експлозива би морала да одговара количини од 500 кг ТНТ и експерт за сајбер-криминалитет Сандро Гејкен сматра то врло тешко изводљивим: „У даркнету је могуће доћи до врло малих количина експлозива, али скоро је искључено да се то може у тајности купити. Јер за то је заинтересована не само полиција, већ и тајне службе, које стално прате даркнет.“

И председник немачког Савеза криминалиста одбацује ту могућност: „Много тога говори за чињеницу, да су дотичне особе повезане саа државним структурама или су пак део њих.“

Осим тога, како потврђује бивши војни ронилац Волфганг Франк, за такво роњење су неопходни професионалци. Мора се урачунати време уроњавања од три минута, пола сата за рад, један сат за лагано изроњавање и три до четири сата за регенерацију рониоца.

Први програм немачке телевизије АРД и новине „Дие Цајт“ су откриле да је јахту „Андромеда“ закупила једна фирма из Пољске, иза које би требало да стоје два Украјинца.

Украјина, наравно, демантује своје учешће, САД и читав Запад такође а оптужбе да Русија стоји иза тога прилично су апсурдне, јер зашто би Кремљ радио нешто, што је недвосмислено у корист сопствене штете.

Занимљиве су јавни иступи политичких странака у Немачкој тим поводом.

Тако званични контролор немачких тајних служби из странке Зелених, Константин фон Ноц, обзнањује: „Све је исувише замагљено, исувише нејасно. Треба узети времена и на миру вршити истрагу.“

То је врло конструктиван прилог дискусији и допринос размагљивању и разјашњавању, нема говора, и подсећа на изјаву немачког фудбалског селектора Сепа Хербергера, који је својевремено просветио окупљене немачке новинаре својом у међувремену легендарном констатацијом:

„Лопта је округла!“

Родерих Кизеветер (хришћанско-демократска ЦДУ) захтева што брже разјашњење „да се не би угрозила подршка, коју код нас ужива Украјина“, Алисе Вајдел (АфД) сматра да би само требало утврдити да ли САД или Украјина стоје иза тога, Севим Дагделен (Странка левице) саркастично пита „Да није 6 украјинских спасилаца на базену криво за то а ово око Андромеде само једна „теорија завере у корист САД?“, док се Ралф Штегнер (социјал-демократска СПД) „прибојава политичких превирања, уколико се писање медија покаже тачним, да Путин то није урадио“.

Трезвено гледано, када би неки полицијски инспектор на овај начин и са оваквим хаосом водио истрагу о једном „нормалном“ криминалном случају, он би скоро сигурно одавно био смењен или чак суспендован а можда и отпуштен, са препоруком да се врати у први разред полицијске школе и обнови градиво, и да за то „узме себи времена и на миру учи“.

Јер сматрало би се да је он запоставио основне принципе истражног рада – расветљавање мотива, поседовање средстава, ресурса и у првој линији коме је тај криминални чин користио.

Но овде се ради о политици и ту се Макијавелијев постулат употребљава само на противнике. Јер, о јада и невоље, шта ако се писање медија покаже тачним, да Путин то није урадио?

Шта ако се покаже да нису само Иран, Авганистан и, наравно, Русија „терористичке државе“? Каква би то само политичка превирања била! Има ли веће катастрофе, него да Запад изгуби подршку? И то на Западу?