Владимир Умељић:  ГЕНОЦИД, КАМЕН-ТЕМЕЉАЦ САД ИЛИ „ТО ЧИНЕ САМО ДРУГИ!“

Амерички председник Бајден је недавно изјавио да „Русија врши геноцид у Украјини“ и да је руски председник Владимир Путин „геноцидни злочинац, коме мора да се суди“.

Чињеница да је Бајден председник једне нације и државе, која је настала на костима милиона староседелаца – од њих 5-7.000.000 у години 1500. преостало је у години 1900. једва 237.000– очигледно му није сметала да иступи као самозвани „морални апостол“ тј. као „тужилац и судија“.

На брутално искорењивање староседелаца северноамеричког континента подсетио је у новије време Арам Матиоли, професор историје на Универзитету Луцерн у студији „Изгубљени светови. Историја Индијанаца у Северној Америци“ („Verlorene Welten. Eine Geschichte der Indianer Nordamerikas» Klett-Cotta, 2017.“) и нашло одјек у „Neue Zürcher Zeitung“, под насловом „Да ли је Америка извршила геноцид над својим Индијанцима?“.

При томе је подсетио и на чињеницу „да је скоро непознато, да су већ при дефинисању злочина геноцида у одговарајућој УН-Конвенцији старе колонијалне силе Велика Британија, Француска, али и САД, Канада и Аустралија постарале да у ту дефиницију не уђе систематско културно разарање и присилна асимилација њихових некадашњих колонијалних поданика“.

Мада, као што је добро познато, све те колонијалне силе су бескрупулозно, свирепо и отворено убијале милионе и милионе тих поданика, закључно са старцима, женама и децом.

Све саме криминалне радње несумњиво геноцидног карактера.

Следећи његовом примеру, легитимно је да и ми подсетимо да су управо те државе, плус Немачка са својом нацистичко-геноцидном прошлошћу, инсистирале да се осветнички мотивисани ратни злочин стрељања разоружаних босанско-муслиманских мушкараца (не старих, жена и деце) у Сребреници у време грађанских ратова при насилном распаду друге Југославије прогласи геноцидом.

Јер њихов мото гласи: „Демократије не врше геноциде, то чине други!“

 

Већ ових неколико горе наведених чињеница образложава оно, што је Режис Дебре (Régis Debré), француски филозоф, публициста, писац и професор, 2015. изјавио о овом селективно-моралном ставу, говору и делању западне „међународне заједнице истих вредности“ а у односу на грађанске ратове при распаду друге Југославије:

 

„Међународна заједница истих вредности? То ми је непознато, то је измислила западна пропаганда. То што се данас тако назива, искључује две трећине човечанства (…) и подразумева само САД и део Европе, значи само око 10% становника света.“ (…)

То је део политичке пропаганде. Реч геноцид се не сме тако олако узимати у уста, тај појам је једно оружје. Сигуран сам да та идеја нема никакву објективну подлогу (…) Ја то дакле видим као примену принципа „Напад је најбоља одбрана“.

 

Историја међутим показује да се ипак ради о једној западној „међународној заједници истих вредности“, пре свега када бацимо поглед на њену колонијалну фазу а нарочито у односу на феномен геноцида.

Пре него што представимо неколико чињеница о САД, погледајмо кратко неколико дотичних података из историје њихових данашњих епигона, „НАТО-демократија“:

Одмах по протеривању Сарацена из Шпаније, издала су њихова – по сопственим речима „најкатоличкија“ – величанства, Изабела од Кастиље и Фердинанд од Арагона, декрет, према коме су сви Јевреји морали или да се подвргну католичком покрштавању или да напусте земљу и, свакако, све што су поседовали. Тај ултиматум је истекао 02. фебруара 1492.. Следећег дана су испловили бродови Кристифора Колумба и тиме је почео највећи шпански освајачки и пљачкашки поход у историји.

Разарањем царства Маја уништена је и најстарија писана култура Америке. За државу Ацтека, Шпанцима је било довољно две године (1517-1519.) а за државу Инка пуне четири (1531-1535.). По извештајима савременика, само у години 1524. покрштавано је и до 14.000 аутохтоних становника дневно. Исти извештаји, међутим, потврђују да се само у првој половини шпанске владавине већ више од 15 милиона прастановника америчког континента опростило од живота и од својих нових господара.

Као што је познато, западноевропски освајачи Северне Америке нису ни мање систематски, ни мање геноцидно поступали од својих јужних суседа. Ова листа би се могла још дуго проширивати – уништавање скоро читавог афричког народа Хереро у данашњој Намибији од стране колонијалне војске царске Немачке, португалски походи у Анголи, француски начин опхођења са становништвом Алжира или Индокине, итд.

Французи су у време Алжирског рата убили око 500.000 Алжираца, међу њима енормни број цивила: „Сведочења очевидаца и новооткривени документи потврђују без икакве сумње изузетну бруталност, систематску примену мучења и многобројност злочина. Свакодневна су била масовна силовања, потапања у ледену воду или у екскременте и електрошокови.“

Италијани су у време Италијанско-турског рата 1911. и фашистичког режима 1922-1945. у Северној Африци вршили масовна стрељања, депортације, разарања насеља и тровања извора воде, употребљавали су отровне бојне гасове и оснивали концентрационе логоре, као на пр. El Agheila са око 35.000 затвореника.

Белгијанци су у Конгу 1888-1908.. форсирали експлоатацију каучука, пре свега преко фирме Société générale de Belgique (власник: белгијски краљ Леополд), и користили домаће становништво као робове. Долазило је до изгладњивања, масовних силовања, узимања талаца, мучења, обогаљивања и убистава. Број жртава се цени на 8 до 10 милиона, убијена је значи половина становника Конга.

Године 1788. откривају Британци Аустралију, један континент са око 300.000-400.000 становника; у години 1921. попис је избројао још само око 62.000 преживелих. Између година 1846-1848. редуковала је ова „најстарија парламентарна демократија света“, усред Европе, католичко становништво Ирске за више од два милиона људи – плански и систематски – кроз изгладњивање и протеривање (данас – етничко чишћење).

Велика Британија је основала и прве концентрационе логоре у историји човечанства: „Појам „концентрациони камп“ је ушао у употребу кроз британске војне структуре у Другом бурском рату (1899–1902), када су бурске жене и деца, као и Африканци из тих области отерани у логоре. У њима је изгубило живот око 26.000 жена и деце.“

Британци су исто тако као први употребљавали биолошка оружја: „Европљани су први употребљавали вирусе као ратно средство, британски освајачи су нпр. већ 1763. даровали два индијанска племена у Северној Америци ћебадима и марамицама, зараженим вирусом великих богиња и половина дарованих је помрла.“

Вероватно је непотребно овде понављати многобројне познате чињенице из немачке нацистичко-геноцидне или хрватске клерофашистичке геноцидне прошлости 1941-1945, које представљају трагични и зверски врхунац овог историјског развоја западне културолошке традиције.

 

Колонијална политика западних сила поседовала је, дакле, несумњиве геноцидне карактеристике у смислу научне дефиниције овог злочина, међутим не и са правним импликацијама, јер су се сви ови тешки криминални поступци дешавали пре доношења одговарајуће УН-Конвенције 09. децембра 1948. а у праву важи: „Нешто је преступ против закона, само ако постоји такав закон“ („Nullum crimen sine lege“).

У тој истој традицији и применом истих средстава настале су и САД.

Џое Бајден у првих сто дана после преузимања председничке дужности званично признао геноцид турске државе над Јерменима, са чим је било одуговлачено „због стрепње да би то могло да има последице по земљу ради ропства у јужним државама, потискивања и децимирања староседелачког становништва или пак због бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки“.

Већ неколико дана касније био је суочен са питањен политиколога Глена Мориса (Glenn T. Morris) и Симона Мекхакуена (Simon Maghakyan) у Вашигтон Посту – а шта смо ми урадили овдашњим староседеоцима од 1776. па до данас?

Јер историја тог односа је пуна масакара, тако је нпр. само у време масовних депортација „Пут суза“ („Trail of Tears“) народа Чироки 1837-1838. или „Дуго путовање“ („Long Walk“) народа Навахо 1864,, које је организовала и спровела војска САД, животе изгубило хиљаде њих?“

Аутори су питали: „Зар то не подсећа на „Маршеве смрти“ кроз сиријску пустињу, којима је Турска циљано желела да уништи Јермене? Другим речима, ми Американци смо профитери једног геноцида и само због колективне амнезије у односу на систематске злочине над домаћим становништвом то никада нисмо признали.“

Староседеоци су били уништавани епидемијама, као што је горе било напоменуто, тако да је у време рата за независнот 1775-1783. од епидемије великих богиња умрло два до три пута више људи него у борбама, укупно нешто више од 130.000 људи а 80% жртава су били староседеоци.

Осим тога, уништавање је спровођено изгладњивањем, ропским радом, депортацијама а касније и у „Интернатима за преваспитавање“ („Boarding-Schools“), у којима су властодршци желели „да спасу човечно“ у отетој деци и – увек новим масакрима од стране насељеника, али и од америчке војске, нпр. код места Tohopeka (1814.) и Clear Lake (1850.), Marias River (1870) и Wounded Knee Creek (1890).

Наводи се и пример Калифорније:

„Када су припадници народа Јуки у Еден Вељу (Eden Valley) 1859. усмртили три коња једног богатог власника ранча, једна трупа „грађанске милиције“ под вођством Волтера Џарбоа (Walter J. Jarboe) месецима је прогонила све староседеоце без разлике и том приликом убила више стотина њих. Калифорнија је послала двадесет таквих трупа у акцију а парламент у Сакраменту је одобрио шта више новчане награде за те масовне убице“.

Фамозни „Интернати за преваспитавање“ („Boarding-Schools“) у САД су, иначе, донекле пробудили интересовање јавности тек када је у Канади, на земљишту Kamloops Indian Residential School у Бритиш Колумбији откривен необележени масовни гроб са земним остацима 215 деце.

Од тада је постало познато да је у тим, од државе организованим и углавнм од католичке цркве вођеним школама, „преваспитавало, да би се спасло оно човечно“ у невољним, јер од породица отетим штићеницима, путем батинања, тешког рада, болештина, потхрањености, понижавања и сексуалног насиља.

У Канади се од тада води интензивна јавна дискусија, у САД међутим не, радије се негују митови о „храбрим пионирима“, али и чисти расизам. Тако је нпр. и својевремени амерички председник Доналд Трамп јавно узео у заштиту холивудског глумца и „дежурног каубоја“ Џон Вејна, и његову изјаву из 1971, да он чврсто верује у „надмоћност беле расе“.

Изјава достојна Хитлера и Химлера, али и Имануела Канта и Хегела, Маркса и Енгелса… и… и…

 

Како, дакле, вредновати изјаву тренутног председника САД Џоа Бајдена, да „Русија врши геноцид у Украјини“ и да је руски председник Владимир Путин „геноцидни злочинац, коме мора да се суди“?

Јер ма колико ту био очигледан селективни морал, који није и не може да буде морал, и ма колико су двоструки стандарди и критеријуми очигледни, Срби су од краја 20. века врло веродостојни сведоци да та, колико бескрупулозна толико и поразна дволичност заиста може да резултира правним консенквенцама, без обзира у којој мери је дотично право тада још увек независно, непристрасно, објективно.

Велика Русија управо показује, међутим, да није мала Србија, да је способна да на примену силе одговори силом и да нити не помишља да повије главу пред онима, који упркос несумњивим геноцидним елементима своје прошлости и даље жустро тврде: „Демократије не врше геноциде, то чине други!“

За дубоко жаљење су Украјинци, који већ пар месеци крваре, јер им њихово руководство прећуткује, да су они актуелно само пешадија западне „међународне заједнице истих вредности“, као и да у свакој шаховској игри пешаци/пиони увек први бивају жртвовани.

Велика је штета да они, али и сви други на Западу данас игноришу речи немачког државника Хелмута Шмита у изјави за ТВ-Студио АРД 2015, годину дана пошто је пучем у Кијеву положен камен-темељц данашње кризе:

„Упозоравам на опасност демонизирања Путина. Он није опаснији од било ког другог председника једне велике земље. Нисам чак ни сигуран, да ли су САД мање опасне од Русије (подвучено од стране аутора). Осим тога, Путин није никакав заговорник рата и налази се у изузетно неугодној ситуацији. Разлог за ову ситуацију су идиотске понуде ЕУ Украјини и Грузији уочи украјинске кризе, То је све прилично велика будалаштина!“

Трезвене и пророчке речи, само што се „прилично велика будалаштина“ Запада управо испоставља као прилично велика трагедија. И то не само за Украјинце, јер кризе у смислу енергетике, исхране, итд. тек предстоје, цену ће платити пре свега сиромашни део света а потом и сви остали.

Значи, раније или касније и западна „међународна заједница истих вредности“, САД и њихови епигони, „НАТО-демократије“.