ВЛАДИМИР СТАНИСАВЉЕВ: ПЛАН 3Н – НОВА ПОЛИТИКА ЗА НОВУ ГЕНЕРАЦИЈУ У НОВОЈ ДРЖАВИ

Као припадник нове генерације која се родила  у ратовима, санкцијама и националним издајама имам моралну дужност да дам предлог којим путем треба да иде Србија у будућности, држава у којој ће моја генерација бити носећи стуб друштва.

Србија треба да буде модерна, европска, демократска, парламентарна, односно уставна монархија.

Политички поредак мора бити демократски са јаким и независним институцијама, владавином права, поштовањем људских права, слободом медија, политичким плурализмом, посредном и непосредном (колико дате околности дозвољавају) демократијом, чувањем социјалне правде и борбом за очување националних интереса.

Слобода медија је од примарног значаја за развој друштва. Медији треба да буду четврта (неформална) грана власти која ће контролисати законодавну, извршну (у ужем и ширем смислу) и судску власт. Сваки грађанин треба да има политичка, економска (у коју спадају и социјална права), културна, лична и друга права. Непосредна демокртија је највећи филозофско-политички идеал и она треба да се примењује на свим важним питањима која су битна за функционсање друштва и државе. Политички плурализам мора постојати, релевантне демократске идеологије чувају стабилност и сигурност друштва. У политичком плурализму су заступљене све друштвено-социјалне групе, које се боре за остваривање сопствених интереса.

Облик владавине треба да буде уставна монархија. Уставна монархија је гарант демократизације државе и друштва. У овом облику владавине нико не може да има апсолутну власт. Монарх поред протоколарне функције, треба да има и  контролну функцију над владом. Мора у цивилизованом свету постојати баланс моћи, систем ‘’кочнице’’ и ‘’равнотеже’’. Лорд Ектон је рекао: ‘’Свака моћ квари, а апсолутна моћ квари апсолутно’’. Краљ би био краљ свих грађана Србије и свих Срба у дијаспори. Монарх симболизује државотворност, јединство и континуитет. Најразвијеније земље Европе и света су монархије.

Србија никада не сме признати независност Косова и Метохије. Косово и Метохија су колевка нашег националног и културног идентитета. Србија се никада не сме одрећи Косова и Метохије због националних, геополитичких, безбедносних, економских и културних интереса. Косово и Метохија се налазе у преамбули актуелног Устава (акта са највишом правном снагом) као саставни и неотуђиви део наше земље. За усвајање Митровданског Устава из 2006. године постигнут је широки консезус. Он штити грађанске слободе, социјална права и националне интересе.  Мој предлог за нашу другу српску покрајину, некадашње Војводство Србије и Тамишког Баната, садашње Војводине је да треба да има средњи ниви власти због економских и културних разлога, али, не треба да има политичку аутономију. Угрожавњем глобалне безбедности, угрожава се и национална безбедност. Укидањем политичке аутономије, смањују се безбедносни ризици.

Државно уређење наше земље треба да буде сложено, односно децентрализовано. Потребно је стварање јаких региона, сваки округ треба да има свој привредно-индустријски центар. У том случају би се растеретио Београд, учврстила структуру становништва у унутрашњости, и зауставило би се одумирање села. Децентрализацији наше земље мора допринети мењање изборног система. Србији је потребан мешовити изборни систем, дводома скупштина у којој ће се горњи дом бирати пропорционалним изборним системом и који ће се бавити високом политиком, а доњи дом треба да се бира по већинском изборном систему и он треба да представља спону између јединица локалне самоуправе (као најнижег нивоа власти) и државне власти (као највишег нивоа власти).

Србија се мора залагати у складу са својим могућностима за савез суверених и независних европских држава. Ми Срби као европски народ морамо чувати европске вредности, а не вредности ЕУ. Спољну политику у овом тренутку је најбоље поставити на четири стуба, Вашингтон-Брисел-Москва-Пекинг. У зависности од прерасподеле  карата на међународној сцени у будућности, треба је прилагодити новим околностима. Веома важна ствар за економију наше земље је формирање Балканске економске уније, као привремено решење. Балканску економску унију треба да чине Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија. Овај привремени економски савез је неопходан, јер тржиште може да опстане само ако има минимум 10 милиона корисника.

Србија мора имати јаку везу са својом дијаспором. Срби у расејању су привржени својој матици, и треба их везати за њу културним и економским нераскидивим спонама. Улагање српске дијаспоре у српску привреду може да буде од виталног економског и националног интереса. Србија мора штити политичка права Срба у региона, како непосредно, тако и посредно, путем међународних институција и организација. Као народ се морамо борити за очување Републике Српске, за идеју да Срби из Црне Горе живе слободно, да буду конститутивни народ у тој држави, па и да добију своју аутономију. Као народ и држава никада не смемо заборавити “Жуту кућу“, Кошаре, Братунац, Кравицу, Олују, Јасеновац , Јадовно, Новосадску рацију.

Потребно је донети законе о реформи јавног сектора, пореклу имовине и лустрацији.

Континентални капитализам је најбољи модел економског решења за нашу земљу. Приватна својина треба да буде светиња и неотуђива. Синдикати морају бити јаки, држава заједно са њима и привредним удуржењима мора одређивати цену минималне зараде. Цена минималне зараде мора бити компромисна, тако да се обезбеди свим грађанима спокојан и достојанствен живот. Социјализовани капитализам је једино исправно решење за земље које желе да буду ‘’свој на своме’’. Правилан развој човека и тржишта је само ако се паралелно развијају. Развојем ИТ индустрије треба да се мења закон о раду. Треба ограничити недељно радно време на тридесетчасовно, односно дневно на шесточасовна. У том случају људи имају више времена за себе и рад на себи, а самим тим се развија и друштво, и човечанство. Прогресивно опорезивање треба да се уведе као привремено решење, да се исправе друшвене неправе које су настале протеклих деција, док екстра порез не треба временски ограничити. Држава треба да отвори тржиште, које је тренутно херметички затворено, за младе и талентоване људе, који желе да своје идеје и производе претворе у монетарни еквивалент. Мала и средња привреда треба да буду носећи стуб друштва. Србија мора да подстиче предузетништво ‘’да људи буду сами своје газде’’, у том случају се слаби хијерархијски систем у друштву, где људи постају слободни, и код истих се смањују фрустрације и комплекси. Пољопривреда је најважнија привредна грана наше земље. Држава треба да води бољу аграрну политику, тако што би повећала субвенције пољопривредницима и дала боље откупне цене. Давањм већих субвенција пољопривреди од стране држава, храна би појефтинила, а просечан човек највише троши на храну.

Јавни сектор мора да се реформише тако да правосудни и безбедносни апарат буду независни, као и остале институције. Држава мора да да прилику свим младим, паметним, стручним и образованим људима, чија је струка везана за јавни сектор да искажу своје афинитете и квалитете. У Србији је јавни сектор синоним за партијска и рођачка запошљавања. Јавни сектор у нашој земљи је херметички затворен због ове девијантне друшвене појаве, треба га отворити што пре, да као држава и друштво не би доживели коначни крах. Само стручни и држави лојални људи могу да сачувају институције.

Лустрација је неопходна за све политичке субјекте који крше демократске принципе државности, људска права и за оне који злоупотребљавају службени положај.

Држава Србија мора путем свих правних и дипломатских ресурса да штити своје грађане у иностранству, јер јој је дужност, а не као што је неретко била и остала пракса, да се друге земље односе према нашим грађанима, као према грађанима трећег реда. Непосредна демократија, као воља већег дела народа, односно владавина народа је добра код битних друштвених и државних тема, као што је којим ће путем ићи наша земља, какво ће кривично законодавство бити и слично. Држава треба да покрене дебату о либерализацији одређених друштвених сегмената путем правних оквира, због позитивних безбедносних, економских и здравствених ефеката. Пооштравање кривичног законодавства које се односи на лица која су починила тешка (квалификована кривична дела) са директним умишљајем (најтежим обликом кривице), такође, треба да буде тема јавне дебате о којој ће стручњаци из различитих области дебатовати, а грађани слушати дебате и размену аргумената путем јавног сервиса и на референдуму донети свој суд о одређеној ствари.

Држава се мора борити свим расположивим средствима против тероризма, организованог криминала и корупције, зарад сопствене безбедности.

Војска треба да буде модерна и професионална. Војна обука у трајању од 3 месеца, треба да буде обавезна за све  пунолетне и војноспособне грађанке и грађане.

Породица као основна ћелија друштва, и стуб државе мора да има запажену улогу у очима исте. Држава мора највише да помаже рођење првог, па другог, трећег детета… Овим подстицајем се јача уништене средња класа у нашем друштву. Не треба заборавити да држава треба да буде ослонац свим људима који због здравствених потешкоћа иду на вантелесну оплодњу.

Србија се мора борити против беле куге (морталитет нам је много већи од наталитета) и против одлива мозгова. Србија је друга земља на свету, после Гвинеје Бисао из које млади, стручни и перспективни људи иду у бели свет трбухом за крухом, јер у овој и оваквој Србији има места само за привилеговане.

У Краљевини Србији, какву видим, овим питањем би се поред државе бавио Крунски савет који би био сачињен од најугледнијих људи из земље и расејања, САНУ и СПЦ.

У Србији треба да се либерализује образовање, да ђаци и студенти, у средњим школама и факлутетима, имају што више изборних предмета, да постоје различити наставни планови, интерактивна настава у малим групама. Средњошколско образовање треба да буде обавезно. Треба преиспитати дозоволе за рад и акредитације свих високошколских установа у Србији, како приватних, тако и државних. Куповина диплома, плагирање доктората и корупција на факултетима треба да буде најоштрије санкционисана. Србији је потребна национална академије, на којој би предавали најстручнији и најкомпетентнији професори из земље и расејања, а коју би похађали најбољу српски студенти. Нама је потребан српски Харвард! Национална академија би требала да буде државни пројекат, чији би акционари поред државе требали да буду и универзитетски професори који предају на њој. Инвестицја у знање је инвестиција у будућност!

Бесплатно здравствено осигурање морају имати сви грађани наше земље. Држава мора да омогући бесплатно лечење болесној деци, како у земљи, тако и ван ње.

У Србији треба да се искористи популарност колективног спорта, тако што би се правила школска спортска друштва. Деца би од малена била сачувана од улице и криминала, а притом би им се развијао колективни дух. Школски спорт би био добар темељ професионалном спорту.

Медијски садржај у којем се налази шунд и кич програм, турбо фолк музика и ријалити програми, као и жуту штампу, треба екстра опорезовати. Телевизијама са националним фреквенцијама треба забранити емитовање ријалити програма пре поноћи. Од екстра пореза треба финансирати културу, пре свега извођаче изворне народне музике, класичне музике, квалитетне домаће филмове и серије, позоришта, едукативни и дечији програм. Треба преиспитати националне фреквенције свих телевизија.

Имамо једну државу, један живот, једну шансу да урадимо нешто добро за своју државу, свој народ, људе које волимо и себе. Да Србија буде земља за сву нашу децу!