ВЛАДИМИР СТАНИСАВЉЕВ: Комунизам – злочин и казна

Да ли је комунизам био злочин, а време у којем живимо казна, просудите сами после овог мог текста, где ћу покушати да прикажем како један тоталитаран режим може да нашкоди народу и држави са политичког, економског, социолошког и културног становишта. “Фашизам је злочин у теорији и пракси, а комунизам само у пракси.“ Ова чувена изрека је и висе него истинита. Комунистичка пракса на овим просторима потврдјује ово правило. Комунисти започињу своју насилну, револуционарну и по мом мишљењу терористичку борбу на нашим просторима за време Краљевине Југославије, због чега КПЈ постаје забрањена политичка организација.

У рано пролеће 1941. године комунисти праве демонстрације у Београду, у сарадњи са страним амбасадама и обавестајним службама, како би увукли Југославију у рат. Поменуте амбасаде и обавештајне службе су створиле јужни фронт да би растеретиле источни и западни фронт. На Велики петак 06.04. 1941. године, нацистичка Немачка бомбардује Београд, а прва бомба пада на Народну библиотеку, случајно?

По класификацијама тероризма, на почетку Другог светског рата комунисти су на простору Краљевине Југославије деловали као терористичка организација, јер је њихова борба имале све елементе тероризма. Политицки мотивисана убиства, која су изненадна и брутална, без подршке већег дела становништва и не поседовања територије. То се зове тероризам по релевантним научним класификацијама, а то су комунисти радили над Краљевском војском, полицијом, службеницима и цивилима.

Комунисти су намерно убијали Немце, и када није било рационалног разлога за то, да би Немци стрељали 100 Срба за једног њиховог, и тако су стварали бес и фрустрације код српског народа, како би га придобили на своју страну. У Крајини су комунисти правили инстант савезе са усташама, док су четници бранили српски народ од усташких монтруозних дела. Постоје докази како су комунисти пуцали у ледја четницима, док су се четници борили против усташа, бранећи српски народ. Тек 1943. године, комунисти постају герила. То је доказ да су комунисти искористили рат да би досли на власт, а не да би се били против нацизма и фашизма.

Након Другог светског рата на власт долазе комуњаре (народ им је дао такав надимак, а ја као демократа по свом политичком уверењу постујем вољу народа), а не комунисти. Чувени комунистицки транспарент “Америка и Енглеска биће земља пролетерска“ говори о томе, док не завлада комунизам у САД и Великој Британији неће нигде завладати, тачније док не падне Вол Стрит. Југославијом није завладао комунизам, већ диктатура црвене буржоазије.

Комунисти, односно црвена буржоазија у повоју прави 1949. године логор на Голом отоку за праве комунисте, реакционисте и остале политичке противнике, људска права готово да и не постоје. Првих година после Другог светског рата у Југославији, конкретно у Србији је владала највећа диктатура у њеној историји, где људи нису смели да славе своје крсне славе, обичан народ је штитио своје супруге од припадника ОЗНЕ, јер су ознаши знали поред имовине да конфискују и тудје супруге, насилним и репресивним путем, а о забрани изношења политичких ставова за време комунизма је сувишно говорити.

Конфискацијом имовине се створила друштвена својина, тачније недефинисани имовинско-правни односи који су касније довели до стварања тајкунизације и корпоративног робовласничког капитализма. У СФРЈ се живело релативно добро само десетак година (због тога данас плаћамо високу цену), док се током осталог временског периода живело тешко и тужно, у сиромаштву. Створен је култ личности о Јосипу Брозу Титу (чији је идентитет сумњив) и том времену.

Прве тајкуне су направили комунисти, давајући им државни капитал за покретање приватног бизниса, а затим је уследио градјански рат на простору бивше СФРЈ, санкције, уништење привреде у потпуности и сумњива приватизација од стране људи блиских комунистицком режиму, који су се обогатили током деведесетих захваљујући шверцеом и ратним профитерством. Поред тајкунизације, комунизам се показао да је претеча мултинационалног корпоративног капитализма. Комунизам је заправо био инструмент одредјених лоби група да уништи националне привреде, како би оне могле да по јефтиној цени купе, конфисковану имовину од стране комунистичке државе.

Комунисти су уништили Србију у сваком смислу те речи. Барању, Славонију, Далмацију, Лику и западни Срем су дали Хрватској, и ако је НДХ земља губитница у Другом светском рату, прогласили су Босну и Херцеговину републиком, као и Црну Гору (где су створили вестачку нацију), и Македонију. На Косову и Метохији су изменили демографску структуру, исељавајући Србе са Косова И Метохија, а усељавајуци Албанце. Наравно, Србима је био забрањен повратак на своја огњишта, док су се Албанци нелагално селили из Албанија на Косово и Метохију. Комунистички режим је дао Косову и Метохији политичку аутономију са елемнтима државности. Војводина је можда највисе изгубила доласком комуниста на власт, што ће се манифестовати у будућности. Када су комунисти досли у Војводину, и када су конфисковали Фолксдојчерске куће и осталу имовину, кренули су да уништавају аутохтону војводјанску културу. Поред уништавање културе у Војводини, комунисту су заувек завили Војводину у црно. Они су у Војводини створили семе војводјанског сепаратизма и дали Војводини политицку аутономију са елементима државности, баш као и на Косову и Метохији. Комунисти су Фолксдојчерима конфисковали 600 000 хектара пољопривредног земљишта, које Фолксдојчери, односно њихови потомци и Немачка држава могу да траже назад.

Постоји велика вероватноћа да долажењем ове мигрантске кризе Немци могу да се одлуче да затраже повраћај имовине и да искористе мигранте као јефтину радну снага. У том слуцају Војводина престаје да буде српска, а толико су се борили наси преци на челу са Светозаром Милетићем, Јашом Томићем и осталим великанима из политичког, научног, културног и привредног живота тог доба да Војводство Србија и Тамишки Банат припадну матици.

Комунисти су протерали велики део нашег народа у дијаспору, и прекинули им сваки контакт са матицом, само зато сто су били политицки неподобни.

У СФРЈ је створена црвена буржоазија која се одродила од обичног народа, која је зивела у отетим вилама на Дедињу, на грбачи народа. Гузоњини синови су се понасали арогантно и бахато, газећи по људима, као по тротоару. Бахатост црвене буржоазије је изазвало студентске демонстрације 1968. године, који су се борили против тадашње неправде у друству.

Црвена буржоазија је створили највеће поделе у народу, па и поделу измедју града и села, која је бесмислена. Многи из црвене елите су опанке заменили ципелама, а нису знали да ходају у њима. Додуше, те девијантне социолошке, а можда чак и психолошке појаве можемо видети и у данашњем времену.

Комунисти су уништили културу и образовање. Културу су уништили зато што су масовно насељавали градове. Људи су долазили у градове да живе због потребе, а не жеље. Због тога се у градовима изгубила култура, а самим тим и у првоницији. Градови су стубови културе, а када се она уништи у њима, онда је пропаст у провинцији загарантована. Комунистичка пропаганда се највише огледала у прављењу филмова који су идеолошки обојени, који приказују како су коминисти добри, фини и супериорни, а сви други су лоши. Образовање су комунисти уништили, јер нису стављали акценат на то да смо сви разлицити. Систем образовања је био, а нажалост у великој мери остао превише укалупљен, не давајући појединцима простор и слободу да искажу своје афинитете. Комунистички систем образовање је учинио то да већина људи која је образована у том систему буде функционално неписмена.

Комунизам када изгуби интернационалну форму, постаје фашизам. То смо имали прилике да видимо у Југославији код „Топаловића“ убрзо након „Пантелијине“ смрти, код Чаушескуа у Румунији, код Енвера Хоџе у Албанији, код Стаљина у СССР-у.

Политичка елита у социјалистичком самоуправљању није имала развијену свест о бескласном друству. Карл Маркс је говорио, уколике елите у социјализму не буду имале комунистицку свест, да систем неће после пет-шест деценија еволуирати у комунизам 1 и комунизам 2, већ че се вратити у најгори облик робовласничког друштва.

Стање свести српског народа се од доба комунизма, до дана данашњег није у великој мери променило. Људи су у периоду комунизма научили да им је битан водја, и да имају поданички однос према властима. Систем, а не водја! Градјани, а не поданици! Власт постоји због градјана, а не градјани због ње.

Комунисти су се увек водили оном чувеном њихом премисом: ‘’Оно сто је моје је само моје, а оно што није то је свачије’’. Било, прошло, не поновило се!