Владимир Станимировић: Убијање српског језика
Али ја да будем убичица свога мужа?! Па ја ни мравицу не бих згазила! Чули сте шта сведокиње кажу. И вештиц… хоћу да кажем вештакиња, госпођа психолошкиња, у свом исказу јасна је да нисам кривкиња
Завршна реч оптужене:
„Госпођо судинице, у животу сам радила тешке и грубе послове. Живот ме није мазио. У радионици сам била ковачица, радила сам на пољу као косачица. Била сам и шоферкиња камиона.
Госпођо судијинице, кад бих уграбила слободно време, одлазила бих рано ујутру на реку. Била сам одлична пецачица, а једном сам упецала сомкињу дугу скоро два метра!
Госпођо суткиња, образовала сам се. Ја сам писачица. Била сам једно време дописница једног београдског листа. Била бих ја још боља пискиња да ми је педагошкиња у школи посветила више пажње.
Једном сам била у лову као гледатељка. Било ми је мучно кад сам видела како моја пријатељица, страствена ловацкиња, убија рискињу.
Велика сам боркиња за људска права.
Али ја да будем убичица свога мужа?! Па ја ни мравицу не бих згазила! Чули сте шта сведокиње кажу. И вештиц… хоћу да кажем вештакиња, госпођа психолошкиња, у свом исказу јасна је да нисам кривкиња. Чули сте и речи моје адвокатице. Греши душу госпођа јавна тужитељка. Ја нисам убичица!”
Судија:
„Ослобађа се оптужена услед недостатка доказа. Да је оптужена као ’убичица’ српског језика, а за то су нам презентирани докази, било би другачије. Овако… Претрес је завршен.”
И мала дигресија на исту тему – родне равноправности: Моја супруга др Србијанка деценијама је радила као педијатар. Сада, као пензионерка, не зна шта је била (мада се досад није „упознала” с Алцхајмером) – педијатарка, педијатаркиња, педијатрица, педијатролошкиња… можда нешто пето, десето…
Владимир Станимировић,
Београд
Опрема: Стање ствари
