Пише: Владимир Малишев
У чланку „Европа у сјенци минарета“ италијански Giornale истиче да будућност Њемачке вјероватно неће припасти религији Мартина Лутера, већ Мухамеда. Они наглашавају да се број протестаната и католика смањује из године у годину, а да су становници ове земље само номинално хришћани, док ислам све дубље продире у Европу.
Према подацима Pew Research Center, данас у Њемачкој постоји око 3000 џамија укључујући и највећу у Европи у Келну, коју је отворио лично Ердоган. У периоду од 2010. -2016 године број званично регистрованих муслимана повећао се са 3 300 000 на скоро 5 милиона, односно са 4,1% до 6,1%.
Укључујући и миграцију муслимани би до средине овог вијека могли чинити од 10,8% до 19,7% становништва Европе.
Истовремено ослањајући се на годишњи извјештај Конференције њемачких епископа о стању католицизма у Њемачкој, број католика и протестаната рапидно се смањује из године у годину. Према тим подацима током 2019. године скоро 300 000 грађана ријешило је да напусти католичку цркву и та ситуација се понавља. Од 1990. године више од 10 милиона грађана Њемачке престали су да иде у цркву.
По њемачким друштвеним мрежама дијели се занимљив видео који наговјештава слику онога што се чини неизбјежним. У видеу је приказана зграда Рајхстага са 6 минарета, а брадати водитељ веселим гласом саопштава:
„Берлин. Салафитски бундестаг извршио је корекцију устава у складу са којима ће се мањи прекршаји кажњавати каменовањем. Салафитски канцелар Ангела Меркер изјавила је…“. У продужетку иде реклама: „За све љубитеље филмова сјутра у 22:45 мула звони двапут.“. Дјелује као шала, али у суштини ово је тмурна антиципација европске будућности.
Идентичне тенденције запажају се и у Француској. По подацима Pew Research Center на крају 2017. године у Француској је живјело 5 720 000 муслимана. Ипак, према другим подацима њих је много више. Представници муслиманских општина у Француској јавно говоре да их има 15-20 милиона.
Познати француски демограф Франсоа Еран тврди да их је око 8,4 милиона. Већина Француза увјерена је да муслимани чине најмање 30% становништва зато што их „има свугдје“. Ако је то заиста тако имајући у виду да муслиманске породице имају и много више дјеце него Французи, реално је да кроз 20-40 година муслимани буду већина у Француској. Сада у земљи постоји 2100 џамија, а 1975 било их је 900.
Према подацима Multiple National Surveys and Studies 2050. године највећи проценат муслимана имаће Шведска -31,6%, затим Белгија – 20,4% и Аустрија 19,9%.
Током говора на митингу у Ескишекиру предсједник Турске Ердоган 2016. године рекао је сљедеће: „Селите се у богатије крајеве, купујте најбоље аутомобиле, живите у најљепшим кућама.“. И он се није обраћао грађанима Турске, већ вишемилионској турској дијаспори у Западној Европи. „Треба да рађате не троје већ петоро дјеце зато што сте ви будућност Европе. То ће бити најбољи одговор на бројне неправде које трпите.“.
Они коју су забринути исламизацијом старог континента већ су почели употребљавати термин – Еврабија. Ова концепција коју заступа и холандски политичар Гирт Вилдерс, почива на идеји треће најезде муслимана у Европу. Прве двије догодиле су се 732. и 1683. године уз помоћ оружја.
„Либерализација је доведена до апсурда“, пише католички историчар Иван Ренарт. „Људи иду у храм тражећи Бога, истину и моралне вриједности. А ако су оне толико гипке, ако се током година радикално мијењају и црно се претвара у бијело, а још чешће ишчезава та градација и не постоји ни добро ни зло, већ нешто неутрално сиво, многи се враћају разочарани. Црквена организација која се труди да иде у корак са савременим свијетом (другим ријечима да угоди свима) осуђена је на нестанак. Зато скандинавским и њемачким лутеранима, англикалцима и сличним не помажу ни истополни бракови, ни рукоположење жена – да нису финансиране од стране држава одавно би престали да постоје усљед недостатка свештеника и вјерника. Ово се такође односи и на католичке епархије којим управљају модернисти.“.
Свему овоме треба додати и сљедеће демографске факторе: старосједиоци европских земаља старе и умиру, док муслиманске породице обично имају много дјеце, а непрекидни прилив имиграната са Истока у Стари свијет такође је чињеница.
Извор: ФОНДСК