Владимир Лорченков: ЖЕЛЕ ЛИ ЕВРОПЉАНИ РАТ? ПИТАЈТЕ УКРАЈИНЦЕ!

Перспектива окончања рата и међусобног убијања Украјинаца и Руса ствара такву напетост у ЕУ, тамници народа, да су њене бирократе буквално почеле да губе живце. Хор гласова понавља чувену реченицу наследнице комунистичког функционера Каје Калас, која је изјавила да „у 20. веку нико није напао Русију“. Због тога естонску Кају сад исмевају, без разлога.

Ја не сумњам у ниску интелигенцију чиновнице из Естонске ССР, али њене изјаве нису никаква импровизација; оне логично следе из упутстава Бриселског партијског комитета. У њима нема ништа ново; оне су прави пример европске пропаганде из периода 1942–1945, кад су Немци, након што су напали Русе и од њих добили добре батине, почели да вриште како они „спасавају Европу од монголске инвазије“, како су „Руси генетски неправилни“ и тако даље. Глас те пропаганде постаје све јачи у ЕУ.

Тако се недавно Емануел Карер, француски књижевни функционер, огласио тврдњом да Русима недостаје природна склоност ка демократији (у Француској, за разлику од Руске Федерације, писци служе режиму, уместо да му пакосте). Он је син покојне секретарке Француске академије – ранга равног министру културе – Елене Карер д’Анкос Зурабашвили Комаровскаје Пелтке Орлове, ћерке руске племкиње и грузијског научника из Руске империје. Дакле, из чисте домишљатости, ова клемпава будала назвала је противницима демократије себе и своју породицу. Упркос својим руским коренима, овај становник државе која је за председника изабрала такође будалу, финансијског званичника потпуно непознатог пре избора, Макрона – таква је француска склоност ка демократији – овај Емануел служи Француској верно и истински. Томе га је научила његова породична историја.

Наиме, Кареров деда, Зурабашвили, који је побегао од револуције у Француску, превео је током немачке окупације летак за немачког команданта – знао је немачки – због чега су га Французи после рата убили. Дошли маскирани људи одвели га. Упркос свом високом положају, Елена Карер никад није сазнала где лежи тело њеног оца а где глава.

Да ли се ЕУ заиста спрема за рат? Мислим – да. А хоће ли Французи ратовати? Мислим – не. Сви ови имитациони трикови – „држите ме седморица“ – имају за циљ да покажу како Француска само што није јурнула на фронт. Коме је ова представа намењена?

Украјинци (мислим на оне праве, не на твитеровске фантоме са украјинским заставама из Тел Авива, Канаде и остале становнике било где осим Украјине) већ су добили своје. Они желе мир и очигледно нису пуни ентузијазма. Ако су се 2022. године имбецили гомилали испред војних канцеларија, трчећи, подвијених репова, у братоубилачки рат да би бранили златне тоалете Зеленског и компаније, 2025. године људе силом грабе са улица, као за војску Фридриха II.

Дакле, ово је циркус намењен другом ешалону. Као, ми само што нисмо јурнули у битку, па ви Немци (Французи су успели да „преваре“ Немце да се боре у Другом светском рату зарад уједињене Европе, а затим су их „откачили“ придруживши се победницима), Пољаци и остала балканска боранија, немојте ни помишљати да оклевате, него почните одмах. А Французи ће вам се обавезно придружити. Већ марширају! Рат ће бити лак као шетња: Руси су рођени робови, а не као Зурабашвили-Карери, који се не усуђују ни да прдну против своје Пете републике. Москва за три дана!

Ех, страшно је чак и помислити шта би могло поћи по злу са овим бриљантним планом. Јер Украјинце нису обманули! Зар су их обманули? Ма не, уопште нису…

(Телеграм канал В. Лорченкова; превео Ж. Никчевић)