Владимир Лорченков: ЗАШТО УКРАЈИНСКИ РОБ НЕ ТРЕБА ДА ЗНА РУСКИ ЈЕЗИК

Стварно – зашто? И сâм сам етнички Украјинац – душа ме боли за Украјинце, којима су приредили кланицу, па ћу зато и објаснити.

Зашто се сад Украјинцима одузима Пушкин – и на једној и на другој страни, како од Американаца, који тренутно одлучују о Украјини (да Украјину воде Украјинци, чак и да су националисти, не би репресијама загорчавали живот становништву Истока, већ би, напротив, све учинили за национално помирење), тако и од „новоруске елите“ која поништава руске класике?

Па, да би их лишили језика – јер је руски језик, за почетак, Пушкин.

А зашто Украјинца лишавају руског језика? На крају крајева, ако већ говоримо о рату, зашто онда не преотети све најбоље од Москаља, сва њихова достигнућа, као што су Османлије урадиле са Византијом? Али господари Украјине буквално намећу Украјинцу забрану (атомског оружја) на једном од седам главних језика света. Због чега? Да не би читаo Достојевског и Гогоља, Чехова и Толстоја.

А зашто Украјинца треба лишити могућности да чита Толстоја? Да би га спречили да чита „Рат и мир“. А зашто? Па да би не сазнао да је четвртина „Рата и мира“ написана на француском и да су руска и европска култура једно те исто, и да се – одбијајући све руско – одриче и европског у себи. А зашто? Да се не би заинтересовао и научио француски, отворио архиву департмана Индр и видео повељу-грб династија повезаних са краљевском кућом Француске, из архиве господе Прунге и Шабене, и ту, гледајући грб Ане Руске, сазнао да је он, Украјинац – Рус.

Јер ко је Рус? То је особа која припада нацији (политички концепт) коју су формирале норманска и словенска елита – вечити савезници и ривали. После монголске најезде, преживели део Руса – тј. оних који су себе сматрали Русима (нација је увек активни део народа) – отишао је ​​на север, у Москву, Рјазањ, Владимир итд. У Малорусији су остали нижи слојеви, робови – земљорадници – да узгајају жито. Њихови надзорници били су Татари са Крима, а газде до 15. века – Италијани. Стога је свака породица Ђенове која поштује себе, све до 15. века, имала украјинску робињу. После 15. века, Османлије су стекле контролу над путевима и у свакој истанбулској породици појавила се украјинска робиња.

А роб – то је још римска пракса – најпре бива лишен свог матерњег језика, тако да заборави ко је и одакле је дошао, како не би могао да се договори са себи сличнима и да следећој генерацији пренесе сећање на себе и свој народ.

Руски језик је оно што Украјинца чини слободним. Или, ако се сетимо да је роб имао статус ствари, руски језик од Украјинца чини личност.

Управо зато је главни непријатељ Украјинца онај који покушава да му одузме руски језик.

 

(Телеграм канал В. Лорченкова; превео Ж. Никчевић)