Владимир Лорченков: СМРТ НА АЗУРНОЈ ОБАЛИ

Забавна ствар се догодила на Патријар… на Азурној обали. Тамо су ликвидирали руску будалу, Смердјакова – „Дмитрија Зеленова“, олигарха који је опљачкао Русе на градилишту.

Дмитро је одлучио да је веома велики мангуп ако стави наочаре, шал „по француски“ и каже наглас три пута „Слава Украјини – Ја сам против рата са Украјином и желим пораз Русије“, онда ће престати да буде Рус. Али упркос наочарима на њушци – ударили су по њој, а не по купљеном пасошу са новим именом. Дакле, Дмитро Зеленов је отрован на Азурној обали, у вили нових пријатеља, а кад руска животиња није хтела одмах да умре, бацили су га низ степенице, претходно му пробивши лобању. Као код Аверченка – ходао улицом, стао на кору банане, гурнуо старицу …

Места где је Дима ликвидиран су рајска. Али постоје нијансе. Као и увек крај мора, тамо је ноћу чудно – свуда има воде, а где има воде, има и скончавања у води. Поред тога, цела прва линија у Француској уз било које море – посебно уз топло! – откупљена је од стране њихове тајне полиције. О томе су ми на самој обали причали мештани који, наравно, немају приступ првој линији. Према њиховим речима, после куповине куће поред мора, нема смисла трошити новац на камере и обезбеђење, јер је „већ све под надзором“. И то се представља као „борба против могућег криминала и корупције“. Па, добро, истина је. А кад треба некога да средиш, онда француска корупција уклања надзор из куће, у коју криминалац улази, са потребним инструкцијама. Дакле, не мислим да су Дмитра убили нови пријатељи Французи из суседног замка, шармантни фини људи који су се одмах спријатељили са Дмитром, јер је он већ Француз. Мислим да су они јели јагоде и ћаскали док је Дмитра јурила по вили банда марсејских убица.

Занимљиво, француски медији готово да нису обраћали пажњу на овај случај. Тако – пар редака у регионалној публикацији, у рубрици „Инциденти“. Истовремено, сви европски, британски, па чак и амерички медији истицали су да је Дмитрова смрт чудна. А Французи нису приметили. Да…

… Ја сам не живим у Русији – срдачан поздрав Владу Путину и његовом закону о држављанству – и често срећем људе као што је дебил Зелени. То су бивши Руси који у преписци мењају имена у „Боб“, труде се да истакну да осуђују „агресију Руске Федерације“ у реду у банци, кад сви причају о времену, због чега настаје збуњујућа тишина и пауза. Укратко – Јуде.

Првих пар недеља рата који је организовала ЕУ против Русије, покушавао сам да им објасним да су људи без националне државе мета насиља и понижења (питајте Јевреје како су живели без Израела). И да је, у крајњој линији, имитирање Јуде етапа пред неизбежном ликвидацијом. Сад сам престао да бацам бисере свињама. На крају, свако треба да добије оно чему тежи. Ако упорно хоћеш да будеш Јуда, онда ћеш умрети као Јуда.

Почивај без мира, Дмитро. Издао си Русе и Русију, опљачкао си их, живео као имбецил, а умро као дегенерик. Није ми жао што је последње што си видео у животу – насмејано лице француске тајне полиције. И сам се смејем, замишљајући како си трчао по вили, као прогоњена животиња, и вриштао: „Жо суи франсе дежа … Жо контра Гера а л Укрен!“

Сам си себи ископао гроб. На руску војску и културу могао си да потрошиш бар 10 одсто од онога што си Русима покрао. Али ти си изабрао Азурну обалу.

(Телеграм канал В. Лорченкова; превео Ж. Никчевић)