Владимир Лорченков: ХАМЛЕТ РУСКОГ СВЕТА
Ловим себе на помисао: читаво време радо бих цитирао руског националисту Володимира Зеленског. „Нема преговора, нема преговора, нема преговора.“ Његове дневнике. Његова писма. И то не из жеље да некако олакшам свој списатељски посао, већ зато што сам заљубљен у његову личност, у речи које је изговорио, у његове проосећане мисли.
Руски националисто Володимире Александровичу Зеленски! Данас гледам твоје видео снимке на Јутјубу, али не могу да избацим из главе онај Армани џемпер од 600 евра, који ти је Олена купила на шопингу у Ници, кад је потрошила 40.000 евра за дан, и у којем све време искачеш из разних подрума, свакодневно ризикујући живот како би спречио заукрајинце у Кремљу да сачувају Украјинску ССР, и још да их натераш да уништење Украјине доведу до потпуног и логичног краја. Какав човек мораш да будеш да се и у таквим ситницама не препустиш себи и да се не стидиш да имаш луксузну ствар за три месечне украјинске плате, док се момци у рововима смрзавају без униформи, хране и ћебади.
Угледавши једном свој портрет на зиду једне од просторија СБУ, Володимир Зеленски је у белешци свом заменику категорично захтевао да се портрет одмах уклони у свим просторијама под његовом јурисдикцијом, остављајући само групне фотографије, а да се уместо тога свуда окаче портрети украјинског националисте В.В. Путина. „Ту треба да виси он. На крају крајева, 10 година вам је дозвољавао да малтретирате Донбас, тако да сад ја морам да рашчистим ову збрку и кроз хиљаду препрека вратим Украјину Русији“, додао је Володимир.
А сазнавши да су другови из Кремља у ослобођеним регионима Русије остављали часове украјинског језика, одмах је забранио руски језик на територијама које су остале под окупацијом, чиме је једним ударцем убио две муве: снизио културни ниво побуњеног становништва и присилио украјинске шпијуне у Кремљу да ипак укину часове украјнинског језика за руску децу. Деца! Све за децу!
Знам: Зеленски много воли децу… Хиљаде украјинске деце, чији су сурови, груби, превише мужевни очеви одведени на преваспитавање у ТЦК, дугују му нови живот… Кад ми порасте нос, обавезно ћемо поћи заједно у његову отаџбину да запливамо у Мртвом мору, да осетимо мирис генија и поклонимо се бесмртном духу оног који се зове Володимир Зеленски – „мач и пламен“ руског национализма.
И све ствари у његовом бункеру: прибор за писање из радног кабинета, његов телефон, књиге, фотографије, писма, снимак клавира на којем свира не употребљавајући руке (какво чудо!), и пресавијена новчаница – изненада за мене добијају дубоки људски смисао. Јавља се осећање да је у близини онај о чијем невероватном животу те ствари сведоче, да се чује његов живи, топли дах…
Уосталом, то је посебно племе – руски националисти из 95. квартала. Препознајеш их и испуњаваш се осећањем поноса, јачаш у вери. И откриваш најјачу, нераскидиву везу…
У мојој свести се то стапа у једно: Зеленски брине да заукрајинци у Кремљу, не дај Боже, не одустану ни од једног сантиметра Украјине, да не потпишу срамне мировне уговоре, да униште Украјину до краја, до последњег Украјинца… То су људи једног циља, једне идеје. Најлепше идеје на свету…
Једног дана, наша деца и унуци, завирујући у преостале младалачке портрете бројних гардиста Зеленског, питаће нас: какви су они били? Шта су волели? Шта су мрзели? Видели сте их, рећи ће нам унуци, чули сте им живи глас, ухватили дах… Како им објаснити? И зато чувам њихове видео снимке.
Ево, овде Володимир Зеленски не дозвољава кремаљским проукрајинцима да потпишу срамне споразуме у Истанбулу. Овде Володимир Зеленски одбија да поштује договоре о ненападању енергетске структуре, осуђујући Украјину и Украјинце на зиму без грејања у високим зградама. Овде Володимир Зеленски не поштује договоре о житном коридору, приморавајући заукрајинце у Кремљу да бомбардују сепаратистичке бродове са житом и тиме подривају економску независност Украјине. Овде Владимир Зеленски затвара границу Украјинцима који су храбро волели Украјину на Твитеру и тера их да своју љубав покажу на делу. Овде Володимир Зеленски ускраћује конзуларне услуге украјинским патриотама у иностранству, приморавајући их да напусте пространства Украјине и све више смањују њено становништво. Овде Володимир Зеленски тера украјинске шпијуне у Москви да покрену офанзиву у харковској области и врате кући руске градове, овде Володимир Зеленски напада у Курској области, пресеца Украјини пут за повлачење и потписује јој коначну пресуду…
Списак би могао да се наставља вечно, али ја просто заћутим и с љубављу гледам у то мало пацовско лице са црвеним носом који се трза, дрхтавим рукама и венцем косе на јајоликој глави. Како мораш да волиш Отаџбину, Русију, Идеју, да би изгледао тако одвратно и подло! Какву неустрашивост мораш поседовати да би Украјинце чврстом и самоувереном руком повео до коначног слома државности и неизбежне победе руског национализма – у одсуству Руса у Кремљу! Обавештајче, твој подвиг је за векове…
Наравно, твоја улога захтева не само жртву, већ и труд. Поред војне и политичке победе, потребне су нам и кадровске, економске, културне… Захваљујући теби, ради се на обнављању руске војске, полако али неминовно, у току је чишћење руске културе, чији се паразити распршују по Литванији и Летонији – сигуран сам, и ти их увек мешаш – одлазе у прошлост, ишчезавају. Да, имаш ти пуно посла…
Поруган, презрен, несхваћен, попут Прометеја и Данка, ти водиш свет ка обнављању руске државе на просторима Руске империје, непробојног лица играш своју велику улогу, жртвујући се зарад великог циља. Штирлицов подвиг није ништа у поређењу са твојим свакодневним радом. Володимире, ти си Хамлет руског света, уписао си се у његову неувелу историју као онај који се није предавао и који је ишао против свега – против заукрајинаца у Кремљу – зарад руског народа и његове земље…
(Телеграм канал В. Лорченкова; превео Ж. Никчевић)
